Srpska šljivovica mogla bi da se nađe Uneskovoj listi nematerijalnog kulturnog nasleđa čovečanstva.
Krsna slava, kola, pevanje uz gusle našli su se ranije na pomenutoj listi.
Rakija šljivovica bi trebalo da se upiše na listu kao element društvene prakse i znanja u vezi sa pripremom i upotrebom tradicionalnog pića od šljive.
"Ja sam oduševljen tom vešću, samo treba da se organizujemo kako treba i da ostanemo disciplinovani. Za rakiju se dugo zna, sigurno 100 godina. Čim se pomene reč engleska reč brendi, ljudi pomisle na Srbiju", rekao je Ninoslav Nikićević, stručnjak za rakiju.
Nadaleko čuveno srpsko piće se prodaje na svetskom tržištu tek od pre 5 godina kada je od EU dobila sertifikat o geografskom poreklu.
"Nismo zaštitili šljivovicu na vreme, odnosili smo se prema njoj kao očuh ili maćeha, bili smo malo lenji. Od naše šljivovice nema bolje, šljivova prepečenica iz Srbije je broj jedan. Iz drugih zemalja neće dati takav kvalitet, zbog klime, bog nas je pogledao što se tiče klime" rekao je Nikićević.
U Srbiji godišnje rodi oko pola miliona šljive, a 70 posto tog roda završi u rakiji.
(MONDO/Kurir)
Budite bolje informisani od drugih, PREUZMITE MONDO MOBILNU APLIKACIJU.