Otrovni pesticidi koji se prskaju u voćnjacima i na njivama u Srbiji, često se koriste u nepropisanim količinama i nabavljaju na crnom tržištu, tvrde stručnjaci za MONDO. Kako bi prošli jeftinije, pojedini poljoprivrednici nabavljaju nelegalne pesticide iz Ukrajine, Albanije i Turske, dok je nedostatak stručnjosti najčešći razlog za prekomernu upotrebu preparata.
S druge strane, iz Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede kažu za naš portal da se kontrole redovno sprovode i da se radi uzorkovanje svežeg voća i povrća kako bi se sprečilo da proizvodi koji sadrže veće količine pesticida od propisanih stignu na tržište i tezge u Srbiji.
JAGODE I SPANAĆ SA NAJVIŠE OTROVA
Na više od 65 odsto voća i povrća ostaju štetne hemijske supstance, koje ne mogu da se uklone pranjem ili ljuštenjem kore, pokazuju podaci američke radne grupe za životnu sredinu. Na spisku "najprljavijih” i to u vrhu našli su se spanać, zatim kelj i kupus, a potom nektarine, jabuke, jagode i grožđe.
Trećina voća je sadržala ostatke 10 i više vrsta pesticida, dok je "najprljaviji” uzorak jagoda imao ostatke čak 22 vrste. Nekoliko desetina vrsta pesticida pronalazi u hlebu, sokovima, vinu i drugim poljoprivrednim proizvodima.
REDOVNE KONTROLE
Ministarstva poljoprivrede za MONDO kažu da se u toku godine vrši uzorkovanje svežeg voća i povrća na ostatke sredstava za zaštitu bilja, kako bi se sprečilo da proizvodi koji sadrže veći sadržaj pesticida od propisanog, stignu na tržište.
"Fitosanitarna inspekcija na osnovu godišnjeg plana rada kontroliše upotrebu sredstava za zaštitu bilja kod poljoprivrednih proizvođača u toku vegetacije. Osim toga vrše se i kontrole vođenja evidencije o upotrebi pesticida. Prilikom kontrole proverava se način upotrebe pesticida u smislu poštovanja uputstva o načinu primene kao i vreme upotrebe i poštovanja propisane karence", kažu iz MInistarstva.
Osim kontrola koje sprovode nadležne inspekcije za kontrolu bezbednosti hrane, svi koji učestvuju u poslovanju hranom, dužni su da obezbede da hrana ispunjava uslove propisane zakonima i drugim posebnim propisima, kao i da dokažu ispunjenost tih uslova, kažu iz MInistarstva.
KADA ŽIVINA POKLJUCA TAJ PESTICID, NA MESTU UGINE
S druge strane, stručnjaci tvrde da se zbog manjka broja inspektora i neznanja poljoprivrednika u Srbiji sve više koriste pesticidi u nepropisnim količinama i preparati sa crnog tržišta, koji su zabranjeni u Evropi.
"Zakon postoji i on je u redu, ali se često ne poštuje od strane poljoprivrednika. Problem je što ne postoji dovoljna kontrola koji pesticidi i u kojoj količini se koriste u njivama u Srbiji. Najjeftiniji i najjači preparati se nabavljaju iz istočnih zemalja, dok su u EU zemalja odavno zabranjeni. Hlordan je jedan od najozloglašenijih otrova za tretiranje semena i ukoliko ga neka ptica ili živina slučajno pojede, sigurno će na mestu uginuti", kaže za MONDO dr Rodoljub Živadinović, predsednik Saveza pčelarskih organizacija Srbije.
Insekticid DDT je decenijama je zabranjen zbog svoje jačine, njegovi tragovi pronađeni su na Severnom polu. Postoji i imidakloprid je nekoliko hiljada puta jači. I jedan i drugi nelegalno se koriste u Srbiji, kaže naš sagovornik.
"Često se poljoprivrednici pitaju, kako da održavaju i prskaju vinovu lozu, kada je preparat koji su koristili zabranjen. A zabranjen je zato što zagađuje vodotokove i bunare. Kada im se objasni da se bakar koristi na isti način i da je jednako efikasan, oni često ne veruju", kaže Rodoljub Živadinović za MONDO.
UZMU MEŠALICU ZA BETON UBACUJU SEME I PESTICID, "ZA SVAKI SLUČAJ"
Rodoljub Živadinović objašnjava čega sve ima na našim njivama i zašto dolazi do problema.
"Ali kada poljoprivrednik pročita da je potrebno 0,2 mililitra a zna da je ranije stavljao po pola čaše, njemu to zvuči malo i dodaje još "za svaki slučaj". Često uzmu mešalicu za beton, unutra ubace seme i preparat, i sve tako zajedno mešaju. Pritom, ni o voću, ni o bolesti, ni o insektu ne znaju ništa", kaže naš sagovornik.
NIKO NE ŽELI NAMERNO DA TRUJE, POTREBNA JE OBUKA
Inženjer za zaštitu bilja Siniša Ilinčić potvrđuje da u Srbiji postoji probolem prekomerne upotrebe pesticida i kaže da grami odlučuju da li će ovaj preparat da bude otrov ili korisna supstanca.
"Razlog iz kojeg se opasne supstance uopšte koriste, i to u prekomernim količinama, najčešće je nedostatak stručnosti i strah od gubitka prinosa. Moraju da znaju da je upotreba pesticida isto kao upotreba leka, da sa istom preciznošću mora da se dozira. Niko od voćara i povrtara ne želi namerno da ugrozi kupce, jer na ovaj način truju i sebe i druge. Ali budući da U Srbiji postoji oko 450.000 registrovanih poljoprivrednih gazdinstava i, istovremeno, svega 200 stručnjaka koji zaista poznaju ovu oblast, jasno nam je zašto nastaje problem po okolinu i zdravlje ljudi" kaže Siniša Ilinčić za MONDO.
IZAZIVAJU KARCINOME I HORMONSKE POREMEĆAJE
Prema podacima američke agencije za zaštitu životne sredine, oko 60 odsto herbicida, 90 odsto fungicida i 30 odsto insekticida na tržištu su dokazano kancerogeni. Čak i kada se radi o legalnim pesticidima čija količina ne prelazi zakonski određene nivoe, zdravlje može da bude ugroženo kada smo istovremeno izloženi većem broju hemijskih supstanci, kaže za MONDO dr Staniša Stojiljković, profesor na Tehnološkom fakultetu u Leskovcu.
"Pesticidi kojima se izlažemo duži period dokazano izazivaju neke od najtežih bolesti. Među njima su karcinomi, hormonski poremećaji, problemi sa disanjem. Otkrivena je povezanost između izlaganja organofosfornim pesticidima i srčanih bolesti, oboljenja nervnog sistema, demencije i povećanog rizika za pojavu ne-Hočkinovog limfoma. Dugoročno izlaganje roditelja čak i malim dozama toksičnih hemikalija može da ima negativan uticaj i na zdravlje dece. Potvrđena je veza imeđu izloženosti pesticidima u periodu od začeća do rođenja i povećanog rizika od raka, tumora na mozgu i leukemije" kaže prof. dr Stojiljković.
NOVČANE KAZNE DO MILION DINARA
Novčanom kaznom od 500.000 do 1.000.000 dinara kazniće se za prekršaj pravno lice, ako primenjuje neregistrovano sredstvo za zaštitu bilja, dok će se novčanom kaznom od 5.000 do 30.000 dinara kazniće se za prekršaj fizičko lice.
"Novčanom kaznom od 700.000 do 3.000.000 dinara kazniće se za privredni prestup pravno lice, ako stavlja u promet i primenjuje sredstvo za zaštitu bilja koje nije registrovano u skladu sa ovim zakonom, odnosno stavlja u promet i primenjuje sredstvo za zaštitu bilja suprotno rešenju o registraciji, odnosno stavlja u promet i primenjuje preparat, odnosno pomoćno sredstvo za zaštitu bilja, koje nije registrovano u skladu sa Zakonom o sredstvima za zaštitu bilja", kažu za MONDO iz Ministarstva.
KUPOVINA SAMO SA DOKUMENTOM
Prema rečima inženjera za zaštitu bilja, u Srbiji je potrebna primena zakona o obaveznoj dokumentaciji i veći broj fitosanitarnih inspektora, koji bi obilazili teren.
"Ne može svako da uđe u poljoprivrednu apoteku i kupi šta god želi u bilo kojoj količini. Očekujemo donošenje i primenu zakona gde će poljoprivrednici prolaziti obuke i sa dokumentom kupovati određene količine preprata koje su im potrebne, ni manje ni više od toga. Sve više će se ići ka usklađivanju zakona sa zakonima EU i to je jedino rešenje ovog decenijskog problema", kaže za MONDO Siniša Ilinčić.
Budite bolje informisani od drugih, PREUZMITE MONDO MOBILNU APLIKACIJU.