Bivši šef Službe državne bezbednosti Srbije, Jovica Stanišić, stupio je 1991. u kontakt sa američkom Centralnom obaveštajnom službom (CIA), a 1993. je CIA "vodio" do masovnih grobnica u Bosni, rekao je danas pred sudom u Hagu njegov branilac Vejn Džordaš tokom suđenja Stanišiću, a na kojem su iznete završne reči.
Džordaš se tom tvrdnjom suprotstavio optužbi da je Stanišić, 1991-95, bio učesnik u udruženom zločinačkom poduhvatu progona Hrvata i Muslimana, koji je predvodio bivši predsednik Srbije Slobodan Milošević.
"Stanišić je stupio kontakt s CIA 1991" i potom je bio "pouzdani sagovornik" te službe, rekao je Džordaš. Da je Stanišić bio njen "pouzdani sagovornik" CIA je ranije potvrdila u pismu Stanišićevoj odbrani.
Po svom braniocu, Stanišić je, tokom rata u BiH, nastavio "interakciju" sa CIA. Da je bio učesnik u zločinačkom udruženju, Stanišić, kako je u sudnici kazao Džordaš, "ne bi CIA 1993. vodio u Bosnu da nađe masovne grobnice".
Pojedini mediji su se obratili advokatu Džordašu da dodatno objasni tu tvrdnju. Iako je, u poruci, naznačio da "se ne može setiti tačnih reči" iz sudnice, Džordaš je potvrdio da je "Stanišić 1991. stupio u kontakt s CIA i sa njom sarađivao kako bi pomogao da se rat završi".
"Ta saradnja sa CIA je obuhvatala različita pitanja od pomoći Srbiji, uključujući i traženje masovnih grobnica u Bosni 1993. godine", napisao je Džordaš u odgovoru.
U oktobru 2019, Stanišića je pred haškim sudom "tajnim agentom CIA" nazvao bivši britanski ambasador u Srbiji ser Ajvor Roberts i to kao svedok Stanišićeve odbrane. Roberts je u sudnici potvrdio da u svojoj knjizi o službovanju u Beogradu, 1994-97 napisao da je Stanišić "tajni agent CIA", dodajući da toj tvrdnji valja verovati. Za Stanišića je Roberts je tada rekao i da bio Miloševićev "zastrašujući šef tajne policije".
"Stanišić je znao gde su tela zakopana", kazao je Roberts, ne precizirajući da li koristi stilsku figuru za tajnu u engleskom jeziku ili misli doslovno.
Stanišić (70) optužen je, zajedno sa operativcem SDB Frankom Simatovićem Frenkijem, za progon, ubistva, deportaciju i prisilno premeštanje Hrvata i Muslimana u Hrvatskoj i BiH, 1991-95. Tužioci su u završnoj reči tražili da Stanišiću i Simatoviću bude izrečena doživotna zatvorska kazna, a branioci da oni budu oslobođeni.
Pošto su dodatne završne argumente razmenili tužioci i branioci, predsedavajući sudija Barton Hol rekao je da će presuda biti izrečena "u dogledno vreme".
Po optužnici, Stanišić i Simatović bili su protagonisti udruženog zločinačkog poduhvata, na čelu sa predsednikom Srbije Slobodanom Miloševićem, čiji je cilj bilo navodno uspostavljanje srpske dominacije na delovima Hrvatske i BiH nasilnim uklanjanjem nesrpskog stanovništva.
Kako su tvrdili tužioci, "smrtonosan doprinos" tom poduhvatu Stanišić i Simatović dali su preko "specijalnih jedinica" SDB Srbije koje su počinile zločine u Hrvatskoj i BiH - Crvenih beretki, Srpske dobrovovljačke garde (SDG) Željka Ražnatovića Arkana i Škorpiona.
Odbrana je pobijala da su te formacije bile u sastavu SDB Srbije i pod komandom Stanišića i Simatovića, prikazujući ih kao odmetnike ili jedinice Republike Srpske Krajine ili Republike Srpske.
Po braniocima, pripadnici SDB Srbije u Hrvatskoj i BiH legitimno su prikupljali obaveštajne podatke ili su zakonito štitili tamošnje Srbe i sprečavali prelivanje rata u Srbiju. Optuženi Stanišić i Simatović nisu prisustvovali raspravi zato što su na privremenoj slobodi u Srbiji.
Ponovljeno suđenje Stanišiću i Simatoviću poslednji je proces pred haškim sudom u kojem se utvrđuje da li su zvaničnici Srbije bili odgovorni za ratne zločine u Hrvatskoj i BiH.
Posle prvog suđenja, Haški tribunal je Stanišića i Simatovića, u maju 2013., oslobodio krivice. Tužioci su uložili žalbu, a apelaciono veće Tribunala je u decembru 2015. poništilo prvostepenu presudu i naložilo novo suđenje. Ponovljeni proces je počeo 13. juna 2017. Postupak protiv Stanišića i Simatovića, uključujući prvo i ponovljeno suđenje, traje već 18 godina.
To je najduži postupak u istoriji suda u Hagu, budući da su Stanišić i Simatović optuženi i uhapšeni s proleća 2003. Proces neće biti okončan ni kada bude izrečena presuda, zato što i optužba i odbrana imaju pravo žalbe.
(MONDO/Beta)
Budite bolje informisani od drugih, PREUZMITE MONDO MOBILNU APLIKACIJU.