Vatrogasac Stefan Čiča pamtiće 17. april tokom cele karijere, a tek je počeo. Beba koju je spasio iz požara iz zgrade u Bulevaru Mihajla Pupina na Novom Beogradu čak sa 18. sprata dobila je doživotnog prijatelja. Da postane vatroasac znao je još dok je bio dete a presudilo je i to što je imao na koga da se ugleda. I njegov otac je vatrogasac.
"Sanjam njen osmeh i zagrljaj, nije bila uplašena, nije plakala samo me je gledala i nekako, kao da je sarađivala sa mnom. Samo je bio cilj da što pre izađem iz ugrožene zone i da dete spustim na sigurno", ističe heroj vatrogasac. Stefan je još kao dečak maštao o tome da postane vatrogasac, verovatno po ugledu na oca, koji se bavi istom profesijom.
"Želja za tim poslom, da se nekome pomogne, ne može da se opiše rečima, mora da se doživi. Ovaj posao mora da se voli", naglašava Stefan.
U stanici vatrogasne brigade u Zemunu, kao profesionalni vatrogasac radi odnedavno. Prethodnih sedam godina, proveo je u dobrovoljnom vatrogasnom društvu gde je pomagao starijim kolegama ali tamo, iako je često učestvovao u gašenju požara, nije bio u prilici da spasi nečiji život.
Želja da se nekome pomogne, ne može se opisati rečima, to je osećaj koji se nikada ne zaboravlja. Požar je izbio u hodniku, na 11. spratu a vatra i dim su najviše ugrožavali bezbednost stanara na višim spratovima. Kolege su spasavale majku deteta i jednu trudnicu, a Stefan bebu. U takvim trenucima o sopstvenom riziku se ne razmišlja.
"Ja sam preuzeo bebu, morao sam da joj stavim kapuljaču za spasavanje, koja je zakačena za moj izolacioni aparat za disanje. Spustio sam kapuljaču, stavio sam dete ne bezbednu zonu, sprat ispod gde nema dima, skinuo sam aparat sa sebe i dete sam izneo u prizemlje", objašnjava Stefan.
Mama spasene bebe je rekala da se sa Stefanom čula baš u vreme snimanja. "Beba je dobro, uskoro se vraća kući. Videćemo se i upoznati lično, jer one večeri to nismo mogli", poručila je svom heroju.
(MONDO/RTS)