Služenje obaveznog vojnog roka neće biti vraćeno 2022. godine zato što je to nedovoljno vremena da se pripremi sve neophodno za eventualno vraćanje vojnika u kasarne.
Kako izvor iz vojnih struktura kaže, o vraćanju obaveznog vojnog roka, kao i o modelu eventualnog služenja, tek se razgovara.
"Iako je ova tema veoma zanimljiva u javnosti i o njoj se mnogo govori, nije se odmaklo daleko Generalštab razmatra različite modele i trebalo bi s njima da upozna predsednika Republike i Vladu Srbije u narednim mesecima", navodi sagovornik.
Spekulacije, da bi već sredinom naredne godine vojnici mogli da se vrate na služenje vojnog roka u uniformi, međutim, nisu najrealnije.
"Mi tu odluku nećemo doneti do kraja ove godine, pa samim tim ne deluje realno da polovinom sledeće godine počne služenje vojnog roka", navodi naš sagovornik.
Inače, vraćanje obaveznog služenja vojnog roka aktuelna je tema već mesecima od kako je ministar odbrane krajem prošle godine otvorio široku javnu raspravu o tome.
Stefanović: Neće to biti kao 1969...
Ministar odbrane Nebojša Stefanović je prošle nedelje istakao da ukoliko obavezno služenje vojnog roka bude vraćemo to neće biti "služenje kao 1969. godine sa četkom i krpom u ruci, već da će se mladi obučavati vojničkim veštinama".
"Ja podržavam redovno služenje vojnog roka, mislim da je dobro za stvaranje ličnosti i za obučavanje mladih ljudi vojničkim veštinama, ali odluku o tome neće doneti Ministarstvo odbrane već Skupština Srbije koja je 2010. godine i suspendovala, odnosno zamrzla redovno služenje", rekao je Stefanović.
Ministar odbrane je naglasio da bi vojni rok mogao da traje od tri do devet meseci, ali da je realno da se služi četiri ili šest meseci.
"Generalštab je bliži da bude šest (meseci) da se neko obuči i bar dva meseca provede u jedinicama", rekao je Stefanović i dodao da će "onima koji ne žele da nose vatreno oružje biti to omogućeno", i da će se baviti drugim poslovima u kasarni" istakao je Stefanović.
Kako je rekao, procenjuje se da bi uvođenje obaveznog vojnog roka godišnje koštalo oko osam milijardi dinara i dodao da država "ima sredstva za to".
Mojsilović: Obaveza dugoročno rešenje
I načelnik Generalštaba Vojske Srbije Milan Mojsilović izjavio je da on "lično smatra, a to je i stav generalštaba, da je u uslovima vojne neutralnosti obaveza služenja vojnog roka sa oružjem dugoročno rešenje koje će zadovoljiti potrebe mirnodopske i ratne vojske".
Prema poslednjem istraživanju koje je pre dva meseca objavila jedna agencija, čak 72,5 odsto ispitanika od 17 do 30 godina podržava uvođenje obaveznog vojnog roka.
Zanimljivo da bi, prema tom istraživanju, više od 80 odsto mladih koji podržavaju "obaveznu vojsku" otišlo u kasarnu i služilo sa oružjem.
I to nije sve, studija je pokazala da 39,3 mladih koji su za obaveznu vojsku dobrovoljno otišlo u rat zbog Srbije dok bi 23,7 odsto spremno čekalo da ga otadžbina pozove.
Vojni analitičar Vlade Radulović ističe da u poslednjih deset godina u Srbiji vlada slično raspoloženje prema vojsci.
"U protekloj deceniji bilo je nekoliko različitih istraživanja i uglavnom se raspoloženje građana prema vraćanju obaveznog vojnog roka kretala između 70 i 75 odsto. Tako da rezultati i ove najnovije studije ne čude", kaže Radulović.
Kako kaže, razmatranje vraćanja obaveznog vojnog roka nije nova tema u Srbiji.
"Ta ideja postoji zbog održivosti vojske u dugoročnom periodu. Svakako se traže modaliteti kako bi taj obavezni vojni rok mogao da izgleda. Sigurno je da se to ne može uvesti preko noći i da je potrebno nekoliko godina da se to izvede. Moje mišljenje je da bi najefikasniji bio hibridni model vojnog roka koji bi trajao dva puta po 15 dana gde bi se prolazila osnovna obuka", smatra Radulović.
Vojsci se i dalje najviše veruje
Premaposlednjem istraživanju Beogradskog centra za bezbednosnu politiku, vojska je i dalje institucija bezbednosti kojoj se najviše veruje u Srbiji što je potvrdilo 65 odsto anketiranih. Takođe, toliko ispitanika smatra da u vojsci ima najmanje korupcije.
(MONDO/Blic)