Dr Branislav Milovanović, profesor Medicinskog fakulteta u Beogradu, predsednik Udruženja za neurokardiologiju Srbije i šef Neurokardiološke laboratorije KBC "Bežanijska kosa“ u ekskluzivnom intervjuu za MONDO otkriva sve o bolesti koja nam sve više preti a o kojoj se u svetu malo zna.
“Prvi put se javlja post kovid sindrom. To je praktično nova bolest. Ukoliko posle 6 meseci od kada ste preležali koronu i dalje imate tegobe, i dalje se zamarate, vi ulazite u novu bolest. Većina naučnika smatra da se radi o nečemu što je isto kao i Sindrom hroničnog umora”, kaže nam prof. Milovanović.
Prema njegovim rečima Sindrom hroničnog umora je izuzetno ozbiljno oboljenje. Naziv ove bolesti je nastao još 1969. godine ali dodeljena šifra se odnosila na postvirusni sindrom umora.
“Nažalost ni doktori nisu dovoljno obavešteni o njoj. Radi se o veoma ozbiljnoj bolesti koja je u rangu onkoloških bolesti i HIV-a po težini tegoba. Pacijenti se osećaju kao da su sve vreme u stanju gripa, potpuno su bez snage i energije. Glavni simptom je taj umor koji ne prolazi posle spavanja, odmaranja”, kaže prof. Milovanović.
Od simptoma mogu se pojaviti krize svesti, vrtoglavice, zujanje u ušima.
“Tu morate napraviti kompletno testiranje autonomnog nervnog sistema. Mnogi pacijenti, čak i mladi, primete da im slabi koncentracija, pojavljuje se anksioznost, depresija, napad panike. To sve imate i kod nekih koji su preležali kovid. Dakle imate preklapanja kod ove dve bolesti. To je dokaz da je virus u osnovi bolesti”, ističe prof. Milovanović.
Kako kaže broj pacijenata sa ovim tegobama je ogroman.
“Vi zapravo sada imate novu bolest o kojoj mi nismo učili na fakultetu. Svetska zdravstvena organizacija je dala novu šifru za Sindrom hroničnog umora i to se više ne vodi kao postvirusni sidrom umora da bi se ukazalo na kompleksnost celog sistema”, rekao je prof. Milovanović.
Sindrom hroničnog umora je postojao i pre kovida, postoji i sada i ostaće i posle kovida.
“Poenta je da kad vi uradite kompletnu dijagnostiku, vi ništa specijalno ne nađete. U tome je problem. Bazične promene su na mikro nivou, na nivou mitohondrija koje proizvode energiju”, kaže prof. Milovanović.
Prema njegovim rečima postoji urođeni i stečeni sindrom hroničnog umora. Govori se o genetskom faktoru, stresu kao okidaču, za uzrok se optužuju virusi.
“Kada uradite dijagnostiku i ništa ne nađete, a u međuvremenu je pacijent razvio anksioznost, onda on završi kod psihijatra. Tada se pripipše psihološkom faktoru. To je najopasnije jer to je slepa ulica. I tu imate dve opcije – ili vak psihijatar kaže da vam nije ništa ili pošto imate anksioznost on vam da lekove i to vas još više umrtvi. I dođe to pogoršanja bolesti jer vi zapravo imate organski poremećaj”, ističe prof. Milovanović.
Kako kaže te promene se mogu videti samo tetsiranjem autonomnog sistema.
“Problem je što vi nemate mnogo centara u svetu koji se tim problemom bavi. Nemate dovoljno obučenog kadra. Ja sam u Londonu kod čuvenog profesora Mateasa učio o tome. Tada sam se vratio zadnjim avionom pred bombardovanje 1999. u Srbiju i onda smo uz pomoć sponzora napravili prvi takav centar u jugoistočnoj Evropi. Slovenci i Hrvati su svoje centre napravili tek 7-8 godina posle nas”, kaže prof. Milovanović i dodaje:
“Mi smo prvi u svetu u Kliničkom centru u Banjaluci uradili studiju šta se dešava sa autonomnim sistemom tokom rane faze kovida. Moram da se zahvalim profesoru Vladi Đajiću sa Kliničkog centra u Banjaluci na velikom zalaganju i entuzijazmu. Naš tim je obradio prvi te podatke. Tako da sam objavio podatke u inženjerskom časopisu jer smo prvi analizirali signale kod kovida. Niko to do sada nije uradio.”
Ističe da kada su na kraju analizirali sve podatke pronašli su signale koji su veoma čudini.
“Ti signali su drastično gori nego kod infarkta. I mogu vam reći da do sada nisam video ovako komplekse promene koje kovid stvara u ljudskom organizmu. Nemci su radili studiju i utvrdili su da korona u 80 odsto slučajeva ostavlja posledice na kardiovaskularni sistem. To su ozbiljne akutne i hronične posledice. Bio sam 7-8 meseci u crvenoj zoni sa tim pacijentima i sretao sam dosta mladih pacijenata koji su imali akutne tromboembolije pluća, ekstremiteta, infarkte, moždane udare. To su ta neka akutna stanja koja odnesu život vrlo brzo. Ako to preživite onda ulazite u hronične stanja gde su zahvaćeni srčani mišić i srčana kesa. Imate lakše i teže poremećaje srčanog ritma”, upozorava prof. Milovanović.
Kako kaže, problem kod lekara koji su specilisti je taj što posmatraju samo jedan segment, a on je, napominje, više za holistički i kauzalni princip.
“Mi to uspešno radimo na neurokardiologiji. Ekskluzivno ću vam reći da će 9. juna u Londonu biti okrugli sto posvećen Sindromu hroničnog umora i poskovid sidromu gde će se raspravljati o tome da li je to ista bolest ili ne. ja vam mogu reći da se radi o istoj bolesti. I naša delegacija će biti tamo”, rekao je prof. Milovanović.
Supruga i on su imali kovid, i to težak oblik. Bili u u bolnici i čak su morali da prime i biološku terapiju.
“Jedan moj pacijent se našalio i rekao mi – Vi ste se namerno razboleli da biste znali kako da nas lečite jer ste motivisani. Ali da, prvi put sam se uplašio jer znam kakve su komplikacije posle te virusne infekcije. Vrlo je važno znati i prepoznati da svi koji koji su bili bolesni a ne mogu da se aktiviraju posle mesec ili dva da rade da je to normalno. I ne treba ih terati da rade. To je zločin. Moraju da se oporave ćelije, moraju da se oporave mitohondrije. Svima koji su imali kovid kažem im da prate svoje telo narednih 7 meseci. Ako imate i dalje pad energije moramo odmah da reagujemo”, kaže prof. Milovanović.
Prema njegovim rečima na delu je crna statistika koja se vezuje za lečenje Sindroma hroničnog umora jer se tvrdi da se može pomoći samo u 5 do 10 odsto slučajeva.
“Ja se ne slažem sa tim. Mali broj doktora se bavi time u svetu. Oporavak nekada ide i do dve godine. Inače čuvena Mejo klinika je pripremila seriju slajdova vezanu za sindrom hroničnog umora i jedan od tih slajdova ukazuje na to da se radi uglavnom o mladim osobama, više ih ima ženskog pola, koje izgledaju zdravo, kad uradite dijagnostiku ništa ne nađete a osobe su zapravo veoma loše”, kaže prof. Milovanović.
Ističe da se te promene vide na autonomnom nervnom sistemu.
“Vide se velike oscilacije pulsa i pritiska. Nekada se pitam kako ti ljudi žive uopšte. Ponavljam, dijagnoza hroničnog umora je kao da vam je neko napisao da imate karcinom”, kaže prof. Milovanović.
Kada je lečenje u pitanju kako kaže moraju se uključiti lekari različitih specijalnosti.
“Morate da znate koje lekove smete a koje ne smete da dajete pacijentu. Tu je uključivanje i suplemenata. A što se prognoze izlečenja tiče to zavisi da li ste došli na vreme. Neko dođe posle kovida posle 6-7 meseci i to ima bolju prognozu. Ali imate ljude koji 20 godina imaju tegobe koje niko nije prepoznao i lečio. Kod nekih od njih se onda razviju i neke autoimune bolesti, psihološki problemi. Zbog toga apelujem još jednom - svi koji su imali koronu neka prate svoje telo narednih meseci. Ako imate i dalje tegobe, pad energije, umor, potrebno je hitno reagovati”, zaključio je prof. dr Branislav Milovanović.
(MONDO/Petar Latinović)