Kupovina voća i povrća na pijaci i marketima ume da bude prava "lutrija", kažu kupci. Nije retkost da jagode, trešnje i paradajz budu bez ukusa, ali i da su brojni pesticidi korišćeni u proizvodnji.
"Nepisano pravilo" jeste da je voće i povrće koje lepo izgleda najviše prskano, dok ono koje ima crnih delova nije, ali to nije uvek tačno.
Iz Ministarstva poljoprivrede kažu za MONDO da kupac zapravo teško može da prepozna na prvi pogled koje voće ili povrće je previše tretirano, a koje nije.
"Može da se desi da dođe do pojave crnih delova zato što se zakasnilo upotrebom sredstava za zaštitu bilja. Voće i povrće koje izgleda kao plastično, najčešće je iz staklenika i plastenika. Kada se gaji onda kada nije sezona bez dovoljno sunca, možda neće imati ukus i miris, ali je svakkao bezbedno, jer svi proizvođači moraju da koriste pesticide u granicama,. Povrće i voće koje dolazi iz uvoza kontroliše se na granici i radi se uzorkovanje. U velikim trgovinskim lancima, povrće i voće prolazi i još dodatne kontrole", kažu iz fitosanitarne inspekcije.
MUČNINA I TEGOBE ZBOG PARADAJZA?
Julijana Mirković kaže za MONDO da je na jednoj pijaci u Beogradu kupila sam paradajz koji je prvi pogled delovao ispravno, ali sumnja da nije tako.
"Kada sam došla kući primetila sam sitne tačkice i da je unutrašnjost bela. Pošto se to ranije već dešavalo, nisam obraćala pažnju. Ipak, nakon toga smo svi koji smo jeli taj paradajz osećali mučninu i bol u želucu. Posumnjala sam da se radi o pesticidima, nakon čega su mi mnogi potvrdili da im se desila ista stvar. Naravno, ne postoji način da to dokažem, ali smatram da bi na pijacama i marketima moralo da se razvrsta voće i povrće koje je prskano i koje to nije, a ne da sami kupci idu na sreću i sami traže razlike", kaže za MONDO Julijana Mirković.
"SVE BI ISTRULILO DA UOPŠTE NE PRSKAM"
Prema rečima prodavaca, sve što se koristi kod voća i povrća je svake godine isto, ništa se nije promenilo decenijama unazad i "nikada niko nije imao problema".
"Prodajem na pijaci 20 godina i za to vreme, malo šta se promenilo. Svi prodavci koriste manje-više iste supstance, samo šta se mora i šta je neophodno da voće i povrće uspe. Ništa tu novo nema i ne plašimo se inspekcije. Mnoge sorte su se promenile i zato oni koji kupuju vide razliku, a inače, što se našeg dela tiče, ništa nedozvoljeno ne radimo. Jedu i moja deca sve isto što prodajem ovde. Sve bi istrulilo da se nečim ne prska", kaže za MONDO Š.M., pijačni prodavac voća i povrća.
NEISPRAVNO 30 OD 1.500 UZORAKA NA PIJACI
Iz Ministarstva poljoprivrede kažu da se voće i povrće na pijacama redovno proverava. To se radi tako što fitosanitarni inspektor najavi upravniku pijaca kontrolu, zatim se proveri spisak zakupca tezgi i nakon toga se radi kontrola uzimanja uzoraka na samoj pijaci.
"Uzeti uzork dostavlja se laboratoriji koja vrši laboratorisko ispitivanje sadržaja ostatka pesticide i dobijene rezultate dostavlja nadležnom fitosanitarnom inspektoru. Pravila moraju da poštuju kako proizvođači tako i oni koji se bave samo trgovinom i preprodajom. Ako se ispostavi da neko voće i povrće ima više pesticida od dozvoljenog kod onog ko samo prodaje, a ne poroizvodi, onda se utvrđuje odakle je taj proizvod, ko ga je proizveo i svi koji su u tom lancu će imati sankcije", kaže za MONDO načelnik fitosanitarne inspekcije Nenad Milojević.
PRSKAJU TREŠNJE JER SE BRZO KVARE
Najčešći razlog koji trgovci najčešće navode kada budu "uhvaćeni" u prodaji voća i povrća punog pesticida, jeste da tvrde da su njima takvo povrće prodali i da im je garantovano da je ispravno. Jedan od izgovora jeste i loše vreme koje je ubrzalo berbu, a kako im ne bi propalo sve, stavili su višak preparata.
"Preporuka za potrpšače je da voće i povrće kupuju na registrovanim mestima kao što su pijace ili u registrovanim prodavnicima piljarama odnosno u velikim trgovinskim lancima. Ako kupuju na pijacama preporuka je kupujete od prodavca u koga imate poverenje. Da li je to trgovac na veliko ili malo, to ništa ne znači, nema pravila ko će poštovati pravila, a ko neće. Po Zakonu o bezbednosti hrane svi koji su u lancu odnosno svi koji se bave proizvodnjom i stavljanjem u promet svežeg voća i povrća su dužni da obezbede da proizvodi koje stavljaju u promet budu bezbedni", kaže za MONDO Nenad Milojević.
IMA LI NA PIJACAMA GMO HRANE?
Dešavalo se da se u Srbiji otkrije uzgoj GMO useva soje koja je zabranjena, ali to nije česta pojava.
"Kod nas je zabranjeno stavljati u promet i proizvoditi hranu koja je GMO. Proizvodi od soje i kukuruza kao i drugih biljaka koje mogu biti GMO se redovno kontrolišu prilikom uvoza zato što su kod ovih proizvoda GMO najčešći. Kada se u postupku redovne kontrole otkrije GMO usev on se uništava na licu mesta dok je još na parceli", kaže naš sagovornik.