NAJODVRATNIJE TAJNE SRPSKIH RESTORANA! Kuvar za MONDO otkrio šta NIKAD ne naručuje a tek šta rade s hlebom i kikirikijem

Vanja Bjelić, kuvar koji je radio u velikom broju restorana u Beogradu, za MONDO otkriva zašto je prestao da jede meso na ovim mestima, da li je "jelo dana" uvek sveže, šta se radi sa salatom i hlebom i ko se drži pravila da se "sve koristi i ništa ne baca".

MESO STAVLJAJU U SODU BIKARBONU?

Bacanje hrane je veliki gubitak za restoran, pa se događa da se najviše "forsira" upravo hrana koja je pred istekom roka trajanja. Kada nečemu ističe rok, u većini restorana to će postati specijalitet dana, najčešće u nekom umaku, kaže kuvar za MONDO.

"Najgori primer kome sam prisustvovao jeste kada pokušava da se "osveži meso". Piletina počne da menja miris, to meso se stavi u sodu bikarbonu, kako se ne bi pokvarilo i kako bi povratilo boju. U mleveno meso se stavlja 'tona' soli, bibera i raznih začina, da zamaskiraju da meso nije sveže i da je pred istekom roka. Slične stvari se rade sa povrećem, truli delovi se seku, prebacuje se iz jednog jela u drugo", kaže Vanja Bjelić. 

AKO IMAJU SAMO PEČENJE, TO JE DOBRO

Sada radim u luksuznom restoranu koji drži nivo i gde se takve stvari ne rade, kape i rukavice su obavezne, vodi se računa o isteku roka hrane i sve se neprestano drži u rashladnim vitrinama, kaže naš sagovornik.

"Ne mora da znači da skupi restorani uvek drže nivo kada je u pitanju hrana, ali uglavnom je tako. Tu može da se jede 'ljudski', jer znate da je sve rigorozno. Zapravo, najbolji su restorani koji su specijalizovani za neku vrstu hrane, bilo da je u pitanju samo pečenje, samo pica ili neka druga vrsta jela. Kod onih kod kojih "ima sve", najčešće ništa nije sveže i sve stoji dugo. Čak i ako restoran ne izgleda naročito ugledno ali prodaje samo pečenje, veće su šanse da ćete tamo pojesti sveže meso nego po drugim restoranima", kaže on.

JEDNO JELO OD DIVLJAČI NE OBEĆAVA

Kada na meniju imate recimo samo jedno jelo od divljači, nemojte da ga poručujete, jer tu ne postoji šansa da bude svakog dana, za slučaj da se neko odluči baš za to jelo.

"Za pića je slična situacija, nedavno je neko naručio metaksu, grčko piće, koje nam sigurno stoji otvoreno nekoliko godina, jer ga niko ne naručuje. To ne može da bude dobro. S druge strane, to što je neko jelo na meniju, opet nije sasvim sigurno da je sveže, nego već pripremljeno unapred za sledeći dan. U restoranima se takva hrana priprema, pakuje u folije da bude spremna. Po tome kako je meso sečeno, pohovano, može da se shvati koliko dugo stoji i da li je to zapravo bio pileći file, zatim pohovana piletina i zatim piletina u sosu", kaže on.

RIBU VIŠE NE JEDEM

Riba i krompirići su nešto što nikada ne bi naručio, objašnjava kuvar za naš portal.

"Ponekad, s obzirom da nije popularna namirnica u većini restorana koji nisu riblji, ova namirnica odstoji "godinama“. Uvek pitajte kojim danima stiže sveža riba. Većina velikih tržišta ribom su zatvorena tokom vikenda, a neki kuvari zato ponedeljkom nude jeftinije obroke od ribe ili nekih morskih plodova. Ja je više ne jedem jer znam da gotovo nigde nije sveža, osim ako nije iz ulova. Ne naručujte krompiriće, friteze se jako retko čiste, ne želite nikad da vidite kako to izgleda i koliko je prljavo. Zamislite da ne perete tiganj mesec dana, a stalno ga koristite", kaže Bjelić. 

"NEKO JE PIPKAO VAŠ HLEB I KIKIRIKI!"

Pravilo "koristi sve, ne troši ništa" često se promenjuje i kada od gostiju nešto ostane u tanjiru, što se nije pojelo. Većina ljudi misli da je to šala konobara, ali to se zaista dešava, kaže Bjelić. 

"Ako ostane gotovo cela porcija, ona se prebacuje u narednu. Hleb se gotovo uvek vraća sledećem gostu, nekada se samo podgreje. Kikiriki i čips retko su sveži otpakovani, već su verovatno vraćeni iz velike kese gde se svaka činija koja ostane prazni, pa se sutradan sve ponovo puni. Znači, vrlo je moguće da je neko pipkao kikiriki", kaže Bjelić.