Slavoljub Vasić (40) koji već 20 godina radi kao krupije u kazinima širom sveta, za MONDO je otkrio najveće tajne svog posla.
Za kockarskim stolovima od Češke, Kipra, Crne Gore i Srbije, sve do prekookeanskih brodova, susretao se sa bogatim šeicima, milionerima, vlasnicima ergela konja u Americi i penzionerkama koje su rešile da sav novac daju na zabavu.
POSLE ŠKOLE, HTEO GLAMUR IZ FILMOVA
Slavoljub je posao krupijea počeo da radi u Beogradu, nakon što je završio Višu poslovnu školu. Kako kaže, nije bio najbolji iz matematike, ali je brzo naučio da računa kada se radi o pokeru i ruletu.
"Kao mlađi sam gledao filmove sa elitnim kockarnicama u prvom planu i privukao me taj glamur. Imao sam 20 godina, izašao je oglas za posao u kazinu London u Beogradu. Prošao sam obuku i to je bilo to. U suštini, za taj posao bitno je samo da si fokusiran, da imaš koncentraciju i da znaš da računaš. Prvo sam pomagao sa čipovima starijim kolegama. Posle je sve postalo ozbiljno, jer kada radiš sa parama, nemaš pravo na grešku. Naravno, dres kod je svuda obavezan, to su bela košulja, prsluk i pantalone", kaže za MONDO Slavoljub Vasić.
SRBI KOCKAJU DA ZARADE
Prema njegovim rečima "zanat" je naučio u Srbiji, gde ljudi najviše dolaze u kockarnicu da bi zaradili, dok je kockanje iz zabave manje zastupljeno.
"U kockarnicama u Srbiji često dolaze isti ljudi koji idu po kladionicama. Nema tu nekog glamura. Generalno, Balkanci hoće da zarade i vrlo ih pogodi kada izgube novac. Tu sam najčešće imao probleme i doživljavao pretnje. Misle da je neka nameštaljka, kažu mi 'mili da si neki mangup, sad ćeš ti da vidiš kad završiš sa poslom' i slične pretnje i kletve. U inostranstvu je češće slučaj da kockaju iz zabave, da dolaze sa ženom, da su manje opterećeni time da li će da dobiju", objašnjava krupije.
PUŠE KOHIBE I ČAŠĆAVAJU
Kada sam počeo da radim na Kipru, u Češkoj i na brodovima, susretao sam se sa raznim ljudima, objašnjava Slavoljub.
"Tu je bilo šeika, vlasnika argela, milionera. Oni znaju da u kazinu ne mogu da zarade pare koje već nemaju. Daju po 100.000 evra za jednu ruku, njima to ništa ne znači. Takvi igrači kockaju u VIP delovima, kako ih niko ne bi ometao. Kada dođu, ceo kazino se digne na noge. Dolazi menadžer i daje nam instrukcije kako da ga što bolje uslužimo, jer svi znaju ko je on. Uglavnom puše 'kohibe', piju visi od nekoliko desetina hiljada evra i čašćavaju", objašnjava Slavoljub Vasić.
BOGATAŠI U OBIČNIM MAJICAMA PIJU KOKA KOLU
Najveći bakšiš dobio je od Amerikanca milionera i iznosio je 5.000 dolara, otkriva Slavoljub.
"Dešava se da pričamo, da se ispovedaju, kažu recimo da im je žena uzela brdo novca, da su došli u kazino da se odmore. Ima i onih za koje nikada ne biste rekli da su bogataši. Piju koka kolu, nose obične bele majice, ali jednako vole da kockaju. Dešava se da neko vidi da je krupije neiskusan, pa pokuša da ga zbuni ili prevari, ali to je retko i gotovo se nikada ne dešava od strane pravih bogataša. Osete kada imate tremu, pa kažu da su hteli da povećaju ulog, pokušaju da iskorite tremu i situaciju", kaže Vasić.
RADNICE KAZINA SE UDAJU ZA BURŽUJE
Kako kaže, ima kockara koji izgube pojam o vremenu, ostanu u kazinu po dan ili dva, a za to vreme samo piju, puše i ništa ne jedu.
"To su uglavnom pravi kockari, kojima se mozak potpuno prebaci na taj sistem, pa ne znaju ni da li dan ili noć. Među kockarima ima i žena, ali vrlo malo. Obično su to bakice penzonerke, koje dolaze u društvu i iz zabave. Ima i mladjih žena, koje su uglavnom došle sa muževima. Neke od zaposlenih žena, obično Filipinke, uspevale su da se udaju za neke od bogataša koji su dolazili da kockaju, dok se muškarcima nije dešavalo da pronađu ženu u kazinu", otkiva Slavoljub.
FIKSNE PLATE PLUS BAKŠIŠ
Glavni razlog zbog kojeg se radi ovaj posao jeste zarada i ona iznosi i do 5.000 dolara mesečno.
"Bolje je plaćen nego što su plaćeni doktori koji su završili fakultete. Prosečna zarada u kazinu na prekookeanskim brodovima je oko 2.500 dolara, što je neki prosek, ali se posle penje i do 4.000 ili 5.000 dolara. Obično je to fiksno 1.600 dolara plus bakšiš, koji je najmanje još toliko", kaže Slavoljub.
BIO "DOMAĆI" NA AZURNOJ OBALI I JEO MESO AJKULE
Osim plate, posao krupijea nosi i mnoge druge privilegije i lepe stvari, obnjava naš sagovornik.
"Pola sveta sam obišao, mesta na kojima sigruno nikad ne bih dospeo da ne radim taj posao. To su mondenska i buržujska mesta na Azurnoj obali, u Nici, Monte Karlu, Mikonosu, San Toriniju. Tamo sam bio bar 50 puta i osećao sam se kao domaći. U kockarnicama smo mogli da koristimo teretane, restorane i sve što i gosti kockarnice. Jeo sam filete ajkulei pio viski od 17.000 dolara. Ima tu i besmislenih stvari, tipa trouglasti sendvič od 300 dolara koji je pravio neki poznati kuvar, ali sve nam je to bilo dostupno", objašnjava srpski krupije.
Kako kaže, imao je ponude da radi u Las Vegasu, što ga je ranije privlačilo, ali za sada mu je Monte Karlo bolja opcija.
"Radim od 10 do 6 ujutru. Smena krupijea traje 20 minuta jer je dokazano da je toliko moguće imati dobru koncentraciju. Pravilo je da se 20 minuta radi i 20 minuta odmara. Kada radiš kao krupije, postoji samo jedna zabrana, ne smeš da kockaš ni u jednom kazinu. Mnogi misle da znamo sve fore kako se sigurno dobija na kocki i to nas pitaju. Da ih znamo, naravno da bismo ih otkrili nekom iz naše porodice, ali ih nažalost ne znamo", kaže Slavoljub.