Zbog manjka svojih radnika, Hrvatska će i ove godine uvoziti radnu snagu iz Srbije.
Srbi starosti od 19 do 35 godina odlaze leti u Hrvatsku zbog veće plate, plaćenog smeštaja i hrane, što su uslovi koje u svojim gradovima nisu mogli da dobiju. Najveći broj onih koji odu radi od 12 do 14 sati dnevno, dok se u Srbiju pred jesen vraćaju sa ušteđevinama od 5.000 evra, kažu za MONDO oni koji su iskusili ovakav rad.
Prema njihovim rečima, najveću zaradu stiču konobari i kuvari, čija plata je od 800 do 2.000 evra, a uz to od bakšiša zarade i dodatnu platu. Na rad u Hrvatsku odlaze srednjoškolci posle mature, ali iskusni ugostitelji iz Vojvodine, Sombora, Zrenjanina, Kikinde, Vranja, Ćuprije i gotovo svih manjih gradova u Srbiji.
TRAŽE ROŠTILJ MAJSTORA ZA 2.000 EVRA?
Na oglasima za posao u Hrvatskoj traže se uglavnom radnici za sezonske poslove za platu od 2.000 evra, uz radnu dozvolu, smeštaj i hranu.
"Potražuju se osobe za obavljanje sezonskog posla. Traži se roštilj majstor. Početna plata je 1.200 evra, ukoliko ostanete tokom sezone zarada se povećava na 1.500 do 2.000 evra. Zaposleni imaju neradni dan, kao i pravo na godišnji odmor. Radi se u osmočasovnim ili desetočasovnim smenama. Očekuje se da imate minimum trogodišnje radno iskustvo", piše u jednom od oglasa.
HRVATI NEĆE DA RADE
Manjak radnika u Hrvatskoj postoji najviše u ugostiteljstvu, turizmu, građevini, saobraćaju, poljoprivredi, ali i mnogim drugim delatnostima, kaže za MONDO hrvatski ugostitelj A.K.
"Nedostaju nam i lekari, stomatolozi, farmaceuti, vozači kamiona, treneri pasa... Ipak, tokom sezone, manjak konobara je najuočljiviji. Sve to se dešava zato što su Hrvati otišli u Nemačku, Irsku, Austriju i mnoge druge zemlje gde su bolje plaćeni. Oni smatraju da u Hrvatskoj imaju male plate i loše uslove, pa rade u turističkim centrima i na skijalištima, na jezerima, okeanskim i rečnim kruzerima. Imao sam loša iskustva sa smenama, potkradanjem, ukidanjem odmora i bolovanja i zato ne bih voleo više da radim u Hrvatskoj", kaže ugostitelj iz Hrvatske za MONDO.
ANA IZ PRIJEPOLJA RADI ZA 1.200 EVRA U ISTRI
Ana Blagojević (23) Iz Prijepolja već drugu sezonu provešće u Hrvatskoj u Istri gde radi u piceriji. Prošle godine je otišla prvi put sa drugaricom iz zabave, ali su joj se dopali uslovi i zarada.
"Plata mi je oko 1.200 evra i imam radnu dozvolu, što mi je veoma važno. Dali su mi hranu i smeštaj gde imam jednu cimerku. Plaćen mi je prekovremeni rad i sve to su mnogo bolji uslovi nego što sam mogla da dobijem u Beogradu, budući da nisam imala iskustvo sa radom u restoranu. Na sve to leto provodim na moru, što je isto velika prednost. Mislim da ću i sledeće leto provesti ovde", kaže Ana za MONDO.
RESTORAN PUN SRPKINJA
Sezona traje od od maja do septembra i kako kaže, sve vreme Istra puna turista. Dešavalo se često da ugosti Srbe, ali mnogo veći broj njih su joj kolege, nego gosti.
"Ovde svi imamo vrlo korektan odnos i mislim da se većina domaćina navikla na nas, da znaju da im na neki način spasavamo sezonu, isto kao ljudi iz BIH. Ima nas dosta iz Srbije, do Vojvodine do juga zemlje, koji radimo u istim restoranima. Ja trenutno imam u svom restoranu još dve devojke iz naše zemlje. Najbolje zarađuju konobari i naravno kuvari, koji imaju od 1.000 do 2.000 evra mesečno plus bakšiš. Jedino što su smene nezgodne, pa radimo do kasno u noć", kaže Ana za MONDO.
RAD PO 14 SATI BEZ PORAVA NA BOLOVANJE
Opet, ima i onih koji smatraju da nije sve tako "blistavo". Milan Marković (41) kao iskusan ugostitelj, kaže da je u Hrvatsku došao samo zato što u Beogradu tokom korone nije bilo posla.
"Plata je veća nego u Srbiji, ponekad i duplo, ali opet mala kada se uzme u obzir težina posla i troškovi zato što si van kuće. Pritom, nekad se radi i po 14 sati, a imaš jedan slobodan dan nedeljno. Drugarica koja se zaposlila kao sobarica ima 560 evra mesečno, što mislim da nije nešto što se isplati. Nemaš pravo da otvoriš bolovanje ako si stranac što je u mom slučaju bilo jako nezgodno, jer sam imao zdravstvenih problema i na kraju sam morao da se iselim. Plata jeste bolja, ali to svakako nije nešto čime bih bio zadovljan na duže staze", kaže Milan.
ŠTA KAŽU PODACI?
Prema zvaničnim podacima iz Srbije, radnu dozvolu je na početku prošle sezone u Hrvatskoj je moglo da dobije 5.000 ljudi. Koliko je radnika na crno, za sada je nepoznanica. Ipak, naši građani od ove godine mnogo lakše konkurišu za sezonski posao i za to im nije kao ranije potreban hrvatski ili neki od pasoša EU.
Zbog svega toga, državljani Srbije poslednjih godina izbili su na drugo mesto građana izvan EU, koji stalno ili privremeno žive i rade u Hrvatskoj. Više je jedino državljana Bosne i Hercegovine, pišu hrvatski mediji. U našim agencijama za zapošljavanje kažu da preduzetnici u Hrvatskoj pritiskaju svoju vladu da donese odluku da neograničen broj srpskih državljana može da dođe u sezoni.
