Verodostojnost i poverljivost podataka građana su apsolutno ugroženi, zbog postojanja mogućnosti nekontrolisane i neovlašćene upotrebe video-zapisa, ocenio je Milan Marinović, poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti.
Ukoliko je svrha obrade bezbednost imovine, lica i funkcionisanje stambene zgrade, ako bi stanari imali pristup slici u realnom vremenu, takva obrada bila bi suprotna načelima ograničenja u odnosu na svrhu obrade i integriteta i poverljivosti obrade, kaže Marinović.
“Svrha korišćenja video-obezbeđenja ili drugih tehničkih sredstava propisana je Zakonom o privatnom obezbeđenju, tako da u konkretnom slučaju nije određena, odnosno jasna svrha zbog koje bi stanarima bio omogućen uvid u sliku (da li je to bezbednost, ili radoznalost) i kako takav način obrade uopšte doprinosi ostvarenju zakonom propisane svrhe. Ako postoji potreba za audio/vizuelnim praćenjem posetilaca, može se koristiti video-interfon koji ne pohranjuje i ne čuva snimke“, naglašava poverenik.
Kako je naveo, građani često upućuju reklamacije (predstavke) koje se odnose na obradu putem video-nadzora instaliranog u stambenim zgradama.
Predstavke se rešavaju u zavisnosti od toga da li se obraćaju lica na koja se podaci odnose, a koja nisu uspela da ostvare neko od prava propisanih zakonom (pristup, uvid, brisanje, ograničenje) ili građani koji ukazuju na potencijalno kršenje zakona, npr. u situacijama kada se video-nadzor u stambenim zgradama uvodi van saglasnosti skupštine i angažovanja izvođača koji poseduje licencu. U takvim slučajevima, pojedinci sami instaliraju kamere na spratovima, spoljnim delovima zgrade, a kada se u okviru grupa na društvenim mrežama dele snimci i slike iz sistema video-nadzora, objasnio je Marinović.
Korisne i lažne kamere
Krađe obično prestaju čim se uvede video-nadzor, jer kamere deluju preventivno. Za postavljanje video-nadzora potrebna je dvotrećinska saglasnost stanara, jer se to vodi kao investiciono održavanje. U dve zgrade je čak dogovoreno postavljanje lažnih kamera, koje se mogu kupiti za svega 700 dinara po komadu. Za 150 dinara može se kupiti i nalepnica "Zgrada je pod video-nadzorom", a kada se u lažnu kameru stavi baterija, ona trepće kao da je prava. Profesionalni kriminalci mogu da prepoznaju lažne kamere, ali one uglavnom odvrate većinu provalnika, ispričala je profesionalna upravnica zgrada Dragica Šešić.
(N1/MONDO)