"Najčešće su očajni falsifikatori kod nas. Vole da falsifikuju ekspresioniste, na primer Konjovića. On im je zgodan, ali on je bio sujetan čovek i gotovo svaku svoju sliku je evidentirao. Vole da falsifikuju i Petra Lubardu. U jednom trenutku sam video da ima u opticaju više njegovih slika nego što je on to mogao da proizvede. Opasno je ovo vreme pošto je ponestalo para i dobri slikari ne mogu da prodaju ništa mogu da vam naprave dobru sliku za male pare. Iskušenje je veliko."
Ovako priča nekadašnji kustos Narodnog muzeja Nikola Kusovac. On je prva adresa svih onih koji žele da saznaju da li je neka slika original ili falsifikat. Kusovac skoro nikada ne greši. Skoro. Nekada čak i svesno pogreši.
"Bilo je to kada mi je pre desetak godina čovek doneo sliku na kojoj je bosonogi dobošar. Veoma zanimljiva slika. Vidim ja dobra slika i najviše mi vuče na Lubardu. Problem je bio što se Lubarda potpisivao na slikama a na ovoj nije bilo potpisa. Veliki format je bio. Po načinu slikanja sam je datirao da je iz 1936 ili 1937. Rekao sam mu da nisam siguran ali da ću je staviti pod Lubardu da bi se slika sačuvala, da ne bi propala", priča Kusovac za Glas javnosti.
Kako kaže, ako sliku stavite da je autor nepoznat onda ona nema vrednost. Odnos prema takvoj slici je aljkav.
"Neki mlad čovek je na kraju i kupio tu sliku, naravno ispod realne cene jer nije bilo potpisa. I desi se jednom da sam gledao neku emisiju o Mići Popoviću i njegovoj izložbi na Kalemegdanu iz 1950. godine i vidim na zidu tu sliku. Mićina slika. Onda mi se sve složilo. Mića je u to vreme govorio da je pod uticajem Lubarde. Nađem je posle i u katalogu i tu i stoji da da se Mića na njoj nije potpisao. Naziv slike je - 'Dobošar iz ulice Orlovića Pavla'", ispričao je Kusovac.
Kako ističe iskustvo ga je naučilo da veruje prvom utisku jer već na prvi pogled zna da li je slika original ili ne.
"Taj prvi utisak je veoma značajan. Čim počnete da analizirate otvori se sto puteva koji vas mogu odvesti na stranputicu. Jako poštujem prvi utisak. On mi dosta znači u poslu koji radim", priča Kusovac.
Imao je i neprijatne situacije.
"Dođu poluljudi ljudi. Umislio da ima Pikasa. Kažem mu da nije, ali on neće ni da me čuje, jer već misli da ima milione u rukama. Ta potreba i vera da imaju nešto vredno u rukama ih vodi. I onda mi kaže – Ma šta vi znate. Zna da bude veoma neprijatnih situacija", ispričao je Kusovac.
A kako proverava na primer starost slike?
"Prvo proveravam svežinu bojenih slojeva. Ako je platno u pitanju onda ga prislonim uz uho, povučem prstom preko njega pa ako se čuje pucketanje onda znači da je staro", otkriva Kusovac.
Falsifikatori prate njegovo kretanje i tačno znaju kada je na odmoru.
"Poslednjih 15-20 godina smo Ljuba Popović i ja boravili celo leto na Svetoj Gori. Onda se falsifikatori razmašu kad nisam tu. Ali naučili su se kupci pa sačekaju da se ja vratim sa letovanja da bi me konsultovali", priča Kusovac.
Kada su krađe slika u pitanju ovaj vrsni stručnjak kaže da je najbitnije da vredne slike budu osigurane.
"Čim obradite jednu sliku, a evo to preporučujem svim vlasnicima dobrih slika, vi je osigurajte na godinu dana. Taj ko radi osiguranje mora da da tehničke podatke, da je snimi… Kada to imate onda krađa ne znači ništa. Kad god se nađe ona se vraća vlasniku. Krađa iz muzeja je besmislica. Bile su one naše naivčnie kad su onu Sezanovu sliku - “Dečak sa crvenim prslukom” - doneli ovde iz Švajcarske. To samo budale prenose ovde jer to ne mogu nikome da prodaju", kaže Kusovac.
Jedan od onih koji ga je konsultovao za savet oko slika je i Željko Ražnatović Arkan.
"Arkan je bio specifičan kolekcionar. Voleo je slike koje su se odnosile na Prvi svetski rat. Bio je sav srećan kada sam mu jednom potvrdio da je dobio falsifikat jer je i on rekao da je prepoznao da se ne radi o orignalu. Bio je srećan što je bio upravu. Onda je u mom prisustvu zvao toga od koga je dobio sliku. To je dobio za svadbu kada se ženio sa Cecom. Ovaj se tamo izvinjavao i odmah su mu zamenili za neku drugu sliku", ispričao je Kusovac.
(MONDO)