Srbi koji odu "trbuhom za kruhom" u Kinu mogu da zarade na mnogim poslovima kao što su predavač engleskog ili fotograf. Ali, veliki broj njih može da zaradi bukvalno ne radeći ništa, tvrdi za MONDO jedan od njih.
Novosađanin Nemanja Milojević (32) otišao je u Kinu u potrazi za dobrom zaradom, ali je ubrzo shvatio da su beli ljudi tamo atrakcija i da ih kineske firme angažuju samo da se pojave na nekom mestu, sede i ćute, tvrdi on.
"Uslovi za zaposlenje su da niste Kinez i da ne govorite kineski. To je glavno, a sve ostalo zavisi od firme. Oni koji lepo izgledaju, naročito u poslovnom odelu, manekeni su, glumici ili znaju engleski, mogu dvostruko više da zarade. Najvišu cenu imaju muškarci koji izgledaju što više zapadnjački, sve suprotno od azijata - plavi su, visoki, imaju plave oči, razvijeni su i imaju belo ten. Ako ne znate engleski, možete samo da sedite, ćutite i pretvarate da ste tek doputovali avionom u Kinu i zaradićete više stotina dolara", tvrdi naš sagovornik.
MI SMO TAMO KAO "ROLEKS" SAT
Nemanja Milojević poslušao je prijatelje koji su mu rekli da će u Kini brzo i lako naći posao. Neki od njih predavali su engleski, bili učitelji deci u vrtiću, ali bilo je i onih koji nisu radili praktično ništa, a zarađivali su, tvrdi ovaj Srbin.
"Kada sam došao u mali kineski grad koji ima oko tri milona stanovnika, shvatio sam da tamo ima svega nekoliko belaca. Svi su mi prilazili na ulici, slikali se sa mnom, smeškali se, bio sam neverovatna atrakcija. Ono što se kod nas smatra prestižom, automobil "bentli" ili sat "roleks", to je kod njih 'belac'. Onda su usledile neverovatne stvari i shvatio sam zašto belac tamo ne mora da radi ništa", objašnjava Nemanja Milojević.
REKAO SAM NEKOLIKO REČENICA I DOBIO NOVAC
Kako kaže, najpre ga je grupa Kineza pozvala da dođe na jednu od proslavu na otvorenom, gde je bilo prisutno više od 1.000 ljudi.
"Rekli su da treba samo da se pojavim, popnem na binu, stanem za mikrofon i ispričam nekoliko rečenica na engleskom. Nisam mogao da poverujem, ali uradio sam to i izgovorio nekoliko običnih prosto proširenih rečenica. Dobio sam neverovatan aplauz, masa je bila oduševljena, a ja sam dobio više stotina dolara za to. Zapravo, niko od njih nije razumeo ni jednu jedinu reč od onoga što sam rekao",tvrdi Nemanja Milojević.
VISOKO PROFITABILAN POSAO - "WHITE GUY IN A TIE"
Ispostavilo se da je to uobičajene stvar i da Kinezi dobro plaćaju belce koji samo treba da se pojave na nekom događaju ili pretvaraju da su zaposleni u nekoj od kineskih kompanija, kaže on.
"Na svetskom tržištu radne snage već nekoliko godina taj posao se veoma visoko kotira. Radno mesto zove se "White Guy in a Tie", "White Guy Window Dressing", "The Token White Guy Gig","Face Job". To znači bukvalno da oni iznajmljuju belce za potrebe posla, koji treba samo da sede i ćute", tvrdi Milojević.
KOMPANIJE ZA LAŽNE PARTNERE BELCE
Kinezi "iznajmljivanje" belog čoveka smatraju dobrim poslovnim potezom, jer njihova cena raste, što je nama neverovatno, objašnjava on.
"Za Kineze to znači da kompanija ima dobre poslovne odnose sa zapadnim zemljama, da je prestižna. Ovo zanimanje u Kini je toliko popularno da su se za to specijalizovale i neke kompanije koje pomažu klijentima da poboljšaju svoj imidž angažovanjem lažnih zaposlenih ili partnera belaca", kaže naš sagovornik.
"NIJE MI SE DOPALO"
Ipak, prema rečima ovog Srbina, nije mu se dopalo kako se odnose prema njemu u ovom poslu, pa je ubrzo odustao i našao "regulano zaposlenje".
"Želeli su da me iskoriste na sve načine. Bilo je nekih stvari koje nisu bile deo dogovora. Osećao sam se kao da nisam čovek, već nekakva roba i to mi se nije svidelo. Zbog toga sam odustao od svega toga i rešio da radim neki normalan posao kao svi ostali. Izbora je najviše bilo među predavačima engleskog i učiteljima, gde se takođe jako cene belci, ali ipak je bitno i vaše znanje", kaže on.
DOBIO NOVAC, STAN, TRI OBROKA - I VRATIO SE
Engleski je sve popularniji, sve više se plaća i časovi se drže svuda, id vrtića do fitnes centara. Osim toga, svako ko je završio bilo koji predmet koji se predaje u školi, matematku, fizičko vaspitanje, likovno, može da radi u Kini.
"Najbolje je kada radite nešto čega u Kini nema mnogo i u šta se ne razumeju, recimo vođenje društvenih mreža na engleskom jeziku. Ja sam se zaposlio u vrtiću, predavao sam deci engleski i za to dobijao 2.000 dolara. S obzirom da je to bilo na samom početku, bio sam zadovoljan. Dobio sam ogroman stan u kome sam sam živeo i tri obroka dnevno. Jedino što mi je nedostajalo na kraju jeste društvo i ljudi sa kojima mogu da razgovaram, što je na kraju i bio razlog zbog kojeg sam se vratio u Srbiju", kaže za MONDO ovaj Srbin.