Fizičar i novinar koji prati nauku Slobodan Bubnjević kaže za RTS da su Evropljani, posebno u ovom delu kontinenta gde se nalazi Srbija, navikli na jednu vrstu komfora i da Evropa sada postaje manje "gostoljubivo" mesto. Кatastrofalan uticaj klimatskih promena mogao se videti ovih dana na području Evrope. Nemačku i Belgiju pogodile su istorijske poplave koje su odnele oko 180 života, a stotine ljudi se vode kao nestali.
"Evropi prete suše, poplave, glad i nove epidemije. Sever Evrope će se boriti sa poplavama i požarima, jug će pustošiti suše", zaključci su istraživanja briselskog Politika sa više od 100 naučnih radova.
Bubnjević je rekao da su stanovnici Evrope, posebno u ovom delu gde se mi nalazimo, navikli na jednu vrstu komfora u odnosu na prirodu, da nas ona ovde ne uznemirava na način na koji se to dešava u drugim delovima sveta, koji su manje "gostoljubivi" od Evrope.
"Кlimatski modeli, prema poslednjim izveštajima, pokazuju da Evropi zaista prete ekstremi. To znači da ako je suša, ona će biti mnogo gora nego u prošlosti, ili ako pada kiša, ona pada mnogo intenzivnije, kao što smo sada svedoci. Toplotnih talasa, kojih je bilo u Beogradu nula ili jedan, sada će biti tri", naveo je Bubnjević.
Prema njegovim rečima, mi smo navikli da se reke podižu do izvesnog nivoa i infrastrukturu smo prilagodili tome, ali sada to više ne važi i Evropa postaje malo manje "gostoljubiva".
"Međutim, to je potpuno neuporedivo sa onim što mogu da očekuju stanovnici nekih drugih delova sveta, gde će podizanje nivoa mora potpuno uništiti određene lokalitete i gradove. U odnosu na to, ono što nas čeka nije tako dramatično", istakao je Bubnjević.
Dodao je da ono što smo u vreme pandemije naučili: ako neki grad na drugom delu planete tone u more, to će se bez ikakve sumnje preliti i na naše živote.
"Svet je tako globalno povezan da jedna daleka katastrofa više nije izolovana, ona će svakako uticati na naše živote", zaključio je Bubnjević.
(Mondo/RTS)