"U kućnom sam pritvoru od marta. Imam nanogicu jer sam oteo čoveku mercedes S klase", ovako počinje priču Goran Mitić i dodaje:
"Auto je ostao kod mog tadašnjeg prijatelja Čabarkape. Svu odgovornost sam preuzeo na sebe. Meni je sudija rekao da sam auto vratio platio bih samo novčanu kaznu, ali ja auto nisam mogao da vratim jer ga je Čabarkapa prodao svom komšiji. Odlazio sam za Beograd nekoliko puta, tražio sam ga ali bezuspešno. Znao sam da sam ispaljen i da ću dobiti zatvor".
Ovaj žestoki momak sa beogradskog asfalta preživeo je pucnjave, zasede i čišćenje računa, ali kaže da je ostao fer i nikome dužan. Dok sedi u svom domu, Mitić se u razgovru sa novinarom Balakn infa, prisetio najopasnije situacije u kojoj se do tada našao.
"Pravili su mi sačekušu ispred zgrade. Upucali su me tada u ruku, desilo se to ispred zgrade u Rakovici. Srećom sam uspeo da pobegnem", kaže Mitić.
On je detaljno ispričao šta je prethodilo pucnjavi i kako je posle želeo da se osveti za ono što mu se desilo tog dana.
"Tip jedan kome sam dao robu nije hteo da plati. Posle je imao neke probleme pa je hteo da mi tu robu vrati i onda je poslao nekog klinca koji je pucao na mene tog dana. Kad sam izašao iz kola odmah je zapucao na mene, ceo šaržer je ispraznio. Samo me je u ruku pogodio. Bežao sam između zgrada", kaže Mitić.
On ističe da svaki čovek koji doživi tako nešto ne može da kaže da mu je svejedno.
"Svaki čovek koji je dobio metak se ne oseća moćno. To samo klinci pokušavaju da prave ime na tako nešto. Posle tog ranjavanja sam razmišljao da promenim svoj način igre i da krenem na neku drugu priču gde mogu da se izbegnu takve stvari", rekao je on.
Prema njegovim rečima svaki problem može da se ispegla.
"Kad ne može da se reši pričom onda svako svojim putem pa šta nam Bog da", kaže Mitić.
Govoreći o tome da li je raščistio i poravnao stvari sa čovekom koiji je naručio njegovo ubistvo, Mitić kaže:
"Čekali smo mi njega, znao je on to. Nema Boga da mu to oprostim. Pravili smo sačekuše, hteo sam da mu se osvetim na najgori mogući način. To ne mogu da mu oprostim. Da smo ga videli, ubio bih ga kao poslednju džukelu. Onoga ko je pucao na mene ne krivim. On je to sigurno uradio za pare."
Mitić se nekada bavio i preprodajom droge a, kako kaže, najveća količina koju je imao u jednom trenutku je bilo skoro 25 kilograma čistog heroina.
"Jedna velika podnavijačka grupa, neću da ih nameštam jer momci i dalje rade, oni su od mene uzimali na reč. Postoji cena za sve, zavisi koju čistoću neko hoće. Koliko para toliko muzike. Ako ulože 5.000 onda zarade četiri puta više", ispričao je on.
Nekoliko puta je hapšen a u sećanju mu je ostalo ono koje i dan danas prepričava.
"Sedim u automobilu, tada sam vozio alfu 156 koju sam kupio od političara Vladana Batića. Pazi ovo – mene zove dečko da dođe da se vidimo i ja mu kažem gde sam. Jedan pežo ispred mene stiže, drugi iza mene. Vade me iz auta, ubacuju me u pežo, stavljaju me pozadi gde me već čeka jedan. Nabijaju mi glavu dole i kreće auto. Iz zadnjeg auta tip ulazi u moj auto i mi nestajemo. Ej, nestao sam za 10 sekundi. Nije me bilo, ni traga ni glasa od mene. To je bilo neverovatno. Oni ne razgovaraju sa tobom, ne znaš ni ko su. E posle su mi rekli da su BIA. Rekli su mi da sve znaju – gde se krećem, šta radim, šta pričam. Srećom tog dana nisu ništa našli kod mene", ispričao je Mitić.
(MONDO)