Neretko se okršaji koji se u poslednje vreme dešavaju na beogradskim ulicama porede sa dešavanjima u glavnom gradu tokom devedesetih godina prošlog veka.

U tim godinama, novi kriminalci su nicali maltene na dnevnom nivou, a o tom periodu snimljen je i čuveni dokumentarni film "Vidimo se u čitulji".

Jedan od aktera ovog dokumentarca bio je i Ivan Cvetković Žuća, još jedno od žestokih imena sa usijanog beogradskog asfalta.

Žuća je rođen 1974. godine u Beogradu, tačnije u Skojevskom naselju u kome je i odrastao. Od prvih koraka maltene, bio je sklon nasilju, vaspitavala ga je ulica, bio je preke naravi, uvek je sa sobom nosio dva pištolja i relativno lako je upadao u probleme. Družio se sa Kneletom kao i sa Dejanom Stojanovićem Kekom sa kojim je odrastao zajedno i koji mu je bio najbolji drug. Njih dvojica su se navodno i pobratimili, a Žuća je bio čest Kekin gost u Bloku 45.

Pucnjave, ubistva i pokušaj likvidacije

Prvi put, ime Ivana Cvetkovića Žuće dospeva u javnost 22. aprila 1995. godine. Tada je, sa dotadašnjim prijateljem Ivicom Tasićem, sedeo u kafiću na Vidikovcu. Ipak, kada su krenuli, spuštajući se niz stepenice Žuća je Tasića upucao s leđa i na mestu ubio. Uhapšen je odmah međutim ubrzo je oslobođen zbog nedostatka dokaza.

Već sledeće godine, na njega je pokušan atentat kada je ispod njegovog automobila marke Porše stavljena bomba. Ipak, tada je uspeo da izbegne pokušaj ubistva.

Sledeći problem pravi već početkom 1997. godine. Naime, ušavši u jedan butik na Vidikovcu, upitao je momka koji se nalazio u njega zašto ga gleda, i ne čekajući odgovor izvukao je pištolj i upucao ga u nogu.

Policija je, došavši na mesto zločina, na licu mesta Žući uradila parafinsku rukavicu, test kojim se na osnovu čestica baruta na ruci, utvrđuje da li je neka osoba pucala ili ne. Žuća je uhapšen, međutim već posle nekoliko dana ponovo se našao na slobodi, opet zbog nedostatka dokaza.

Ubistvo među prijateljima

Ivan Cvetković Žuća je 1997. godine pozvan kod prijatelja u stan, u kome je bilo još nekoliko njegovih poznanika. Prema određenim svedočenjima, u stanu se konstantno vodila neka rasprava međutim nije bilo nagoveštaja o onome šta sledi.

U jednom trenutku, Žuća je otišao do toaleta, a kada se vratio primetio je da mu nema torbice u kojoj je držao pištolje. Tada je shvatio da je upao u zamku. Iste večeri, 22. maja 1997. godine, Ivan Cvetković Žuća je ubijen a svedok ovog ubistva je kasnije pred sudom pričao da se do poslednjeg daha borio kao lav.

Ubistvo rešeno sasvim slučajno

Sledeće godine, 5. jula policija hapsi Dejana Šandera zbog određenih krivičnih dela koje je počinio. Ipak, Šander još uvek ne znajući zbog čega je uhapšen, uplašio se da je razlog ubistvo Žuće. Iako policija nije imala nikakav trag koji bi ovog čoveka povezao sa Žućinim nestankom, Šander je u strahu otkrio gde je telo kao i ko je sve učestvovao u ubistvu - Slobodan Živković koji je uhapšen istog dana kao i Blagoje Ninković Blaško, koji je nekoliko dana ranije izvršio samoubistvo.

Šander je detaljno opisao događaje te večeri, te je otkrio i motiv ovog zločina. Naime, Blaško Ninković je Žući dugovao novac koji nije mogao da mu vrati. Zbog toga, on odlučuje da ga ubije što i čini, da bi Šander i Živković sa beživotnog Žućinog tela skinuli garderobu ostavljajući mu jedino sat na ruci. Zatim su ga umotali u tepih, odvezli iza pumpe "Zmaj" na autoputu, gde su ga i zakopali.

U trenutku ubistva, Ivan Cvetković Žuća imao je 23 godine.

(Mondo)