Tužnu priču o svom bratu od tetke koji zbog tragičnog niza okolnosti danas živi kao beskućnik objavila je na Fejsbuku Aleksandra Mandić Malić.
Strašna tragedija, kako kaže, obeležila je Dejanovo detinjstvo i ostavila teške posledice na njegov život.
Aleksandra kaže i da on živi kao lutalica i beskućnik, ali da je prestao da koristi psihoaktivne supstance i postavlja sebi niz pitanja, zašto je u takvoj situaciji.
Kako piše Aleksandra, njen brat Dejan živi na ulicama Inđije, a meštani ga najčešće izbegavaju.
"Dejan, moj brat od tetke živi kao lutalica i beskućnik. Sretnemo ga često kako ubrzanim korakom ide ulicama Inđije. Ponekad zastanemo da popričamo i pomognemo mu, a nekad izbegnemo susret jer nam je previše za taj dan. Meštani ga najčešće izbegavaju, retko ko porazgovara s njim...", piše Aleksandra.
Dodaje da je Dejanov život obeležila strašna tragedija u detinjstvu kada je svedočio pogibiji svoje majke.
"Dejanov život obeležila je strašna trauma. Naime, kao dečak, vozio se u očevom kamionu zajedno s majkom, kada je na putu Zagreb - Beograd nesmotreni traktorista izleteo sa sporednog puta i udario kamion. Moja tetka ostala je na mestu mrtva. Dejan je bio svedok te nesreće i pogibije majke. Bila je to potresna tragedija koja je značajno uticala na celu porodicu, kao i na moju majku. Dejan je nastavio da se školuje kao najbolji đak, natprosečno inteligentan i prelep. U srednjoj školi veliki šmeker. Posle sledi droga, odvikavanja, bezuspešni pokušaji da mu pomognu razni članovi porodice i ono što je ostalo od institucija u državi... Sve dok na kraju nisu svi digli ruke od njega...", dodaje ona.
"Često se setim profesora Jerotića kako nam objašnjava da gotova svaka porodica ima neku svoju "crnu ovcu" i da je krst tog čoveka da bude 'negativac' u porodici kako bi svi ostali 'besprekorni' i 'regularni' imali dežurnog krivca. Ta osoba zapravo ponese na sebi negativnu energiju cele porodice...", piše Aleksandra.
Kako kaže, Dejan se više ne drogira i pita se "kuda žuri" i "od čega beži".
"Dejan se ne drogira više, nema ni sredstava za to. Popije pivo u lokalnim marketima. Često me iznenadi svojom inteligencijom i preciznim zapažanjem. Reklo bi se da nije uspeo da se izbori. Ja osećam da je pobedio samo što je živ i što hoda, hoda, hoda... Od čega li beži? Od mesta nesreće? Ka čemu žuri? Ka majčinom zagrljaju? Ovo su samo moja pitanja i pokušaji da dam odgovor koji ne znamo...", pita se Aleksandra.
Kako kaže, brat joj je rekao: "Sestro, ajde da se fotografišemo, da imamo lepu zajedničku fotku, jedino ako te nije sramota moje prljave majice?!" na šta je ona pomislila: "Sramota me moje prljave duše jer mi je svaki beskućnik brat kome nekad pomognem, a češće izbegnem jer mi je previše...".
(MONDO)