Oko tri miliona Srba zvanično živi u inostranstvu, dok je njihov broj nezvanično mnogo veći. Mnogi od njih koji su krenuli "trbuhom za kruhom" nakon dolaska u inostranstvo, prvo su se obratili za pomoć zemljacima iz Srbije.
Kako su prošli, koliko su im Srbi u tuđini pomogli, da li se međusobno druže, koliko su jake srpske zajednice i zašto neki tvrde da je "naše u inostranstvu najbolje izbegavati", za MONDO su otkrili naši ljudi koji godinama borave u Kataru i Americi.
OSLANJAMO SE NA SRBE VIŠE NEGO NA INSTITUCIJE
Mirna Zeljković koja sa suprugom već pet godina živi u Dohi, kaže da se Srbi koji dođu u Katar najpre upoznaju i spajaju preko društvenih mreža.
"Postoji grupa na Fejsbuku koja se zove Srbi u Dohi gde se javljaju gotovo svi koji planiraju da dođu u Katar. U toj grupi ima mnogo aktivnih članova i informacija o gotovo svemu što zanima naše ljude koji dolaze da žive ovde. Tu postoje oglasi za posao, adekvatne informacije o poslodavcima i uslovima, koje mnogo znače i pomažu. Svi smo oslonjeni jedni na druge, jer se mnogo puta desilo da smo jedni drugima bolji izvor informacija nego što su nam to zvanične institucije", kaže za MONDO Mirna Zeljković.
PRONALAZE SE OD CRKVE DO LIKENDIN-A
U grupama na društvenim mrežama Srbi u inostranstvu traže informacije o ulasku u zemlju, pasošu, nekretnima i smeštaju, sve do najbolje hrane i salona koji povoljno nude manikir. Ipak, najveći broj ljudi u Kataru upozna se uživo i nastavi druženje ukoliko ih povezuje posao, odnonosno zanimanje.
"Zajednica Srba u Dohi broji oko 4.000 ljudi. Ako sedite u društvu od 10 Srba, uvek će se naći neko ko poznaje istu osobu kao vi. Dosta njih posećuje crkvu i upoznaju se na taj način, jer u Dohi postoji jedan verski kompleks u koji svi dolaze. Većina ljudi upoznaje se kroz posao, jer u Dohu najviše dolaze naši medicinari, inženjeri, edukatori, radnici u hotelijerstvu i salonima lepote. Mog supruga koji je fizioterapeut u bolnici u Kataru, veliki broj Srba kontaktira putem Linkedin-a", objašnjava Mirna Zeljković.
UVEK IH ODVEDEMO NA RUČAK ILI VEČERU
Kada god se neko od naših ljudi javi da dolazi, pozovemo ih na ručak ili večeru, trudimo se da ih dočekamo i uputimo ih u život u Dohi, jer nikome u početku nije lako, kaže ona.
"Skoro je zvao i dečko iz Hrvatske koji je dolazio za Katar i imao obezbeđen posao, ali mu je falio novac za prvih mesec dana koji mu je moj suprug odmah pozajmio. Znamo kako stvari u Kataru funkcionišu, dečko da će platu sigurno dobiti i vratiće novac, nije nam to bio nikakav problem. Ljudi su naravno na takvoj pomoći zahvalni. Zaista nismo imali nikakvo negativno iskutstvo. Izađemo da se upoznamo, ispričamo, pomognemo šta možemo, dok se ne snađu", kaže Srpkinja iz Dohe za MONDO.
NUDILI MI POMOĆ, A PRVI PUT ME VIDE
Pozitivno iskustvo sa našim ljudima koji su kada dođete kao stranac u našu zemlju vrlo predusretljivi, ima i Marijana Pavlović koja je šest meseci živela u Americi.
"Upoznala sam mnogo naših ljudi sasvim slučajno. Nekoliko dana bila sam smeštena kod porodice iz Mladenovca koju sam upoznala u restoranu u kome sam radila, koji su mi sami ponudili smeštaj nekoliko dana dok se ne snađem, iako se upošte nismo poznavali i prvi put smo se videli u životu. To su neke stvari koje se pamte i koje jako znače. Takođe, na Floridi smo upoznali Srbe koji su nam ponudli slobodan smeštaj kako ne bismo plaćali hostele, kao da je to najnormalnija stvar na svetu. Verujem da ima i drugačijih iskustava, ali moja su bila pozitivna", kaže Marijana Pavlović.
"SRBI TE SAMO UVALJUJU U PROBLEME"
Ipak, ima i onih koji tvrde da je Srbe kada ste duže vreme u inostranstvu, "najbolje izbegavati". Takvo iskustvo ima Ognjen Matić, koji kaže se najviše druži sa strancima, dok našu dijasporu pokušava da zaobiđe.
"Dosta njih koji su tek došli pokušava maksimalno da iskoristi situaciju i time te uvaljuje u probleme. Na primer, ponašaju se neprimereno, pokušavaju da krše i prevare sistem, nakon čega nastaju problemi. Oni koji su rođeni ovde a poreklom su iz Srbije, često su zavidni i takmičarski nastrojeni prema ostalim Srbima, poklušavaju da se dokažu. Zato ne mislim da smo kao narod naročito predusretljivi jedni prema drugima, iako to nekome tako može da izgleda na prvi pogled. Ko ostane duže, videće da nije tako", smatra Ognjen Matić.