ŠTA MOŽDA ŽIVI U VAŠEM STANU, A DA NE ZNATE? Posle fotki ČUDNOG bića, otkrivamo šta se [krije] po kućama u Srbiji

Zmija u ormaru, "podivljali" puh na krovu, crna škorpija... Ovo su životinje s kojima delimo životni prostor, saznajte da li su opasne!

Shutterstock/BoxyPics/Werner Rebel/Wirestock Creators/Coatesy

Kod Pupinovog mosta u Beogradu nedavno su primećene nutrije, koje su među najkrupnijim glodarima na svetu i nastanjuju Beljarice. Ova životinja nije ni kuna, ni pacov, ni dabar, iako izgleda slično njima.

Koje još životinje postoje u gradovima, ulaze u podrume i penju se na krovove kuća, iako većina ljudi ne zna ni da postoje u Srbiji, za MONDO otkriva Vladica Stanković, hvatač zmija iz Vladičinog Hana i predsednik Udruženja za zaštitu gmizavaca i životne sredine. 

Vladica Stanković kaže za naš portal da se godinama na svojim intervencijama, naročito na jugu Srbije, susreće sa najrazličitijim životinjama koje silaze u gradove i ulaze u kuće.

"Većina nije opasna, ali se ljudi uplaše, zato što ih vidi prvi put. Onda pozovu mene, pošto radim te vrste intervencija i pomažem kada god mogu. Sa svakakvim životinjama sam se susretao. Ljudi ponekad samo čuju buku u zidu ili na krovu, ne vide ništa i plaše se da provere. Ispostavlja se da su to ptice, zmije, stršljenovi, ali i neke životinje koje ranije nisu videli, kao što su nutrije, puh, škorpije i kune", objašnjava Vladica Stanković. 

CRNE ŠKORPIJE SU "DOMAĆE"

U Beogradu, naročito u delu oko Kalemegdana, ali i drugim gradovima Srbije, ljudi se često susreću sa crnim škorpijama, koje žive u pukotinama stena. 

"Ima ih u svim delovima grada, po baštama, kućama, gradilištima. Dešavalo se da me ljudi zovu prestravljeni zato što su našli škorpiju u podrumu, ne znaju da li je otrovna i šta da rade. One zaista nisu ni otrovne ni opasne, vole skrovita mesta i često zalutaju u kuće, a aktivne su tokom noći", objašnjava naš sagovornik. 

Shutterstock/Wirestock Creators 

PUH PRAVI BUKU I VODI BORBU NA KROVOVIMA 

Životinja koja se penje po krovovima kuća u Srbiji i često pravi nesnosnu buku, jeste puh, koga slično nutriji, mali broj ljudi uopšte prepozna. 

"Grupe od njih nekoliko nalazio sam na krovovima. Oni se skupe, pa prave buku, bore se između sebe. Nisu opasni, ali ih je teško uhvatiti. Mnogo ljudi me pitalo koja je to životinja zapravo, ne može da je prepozna. Liči na hrčka, ali u pitanju je divlja životinja. Možete naleteti na nju u mnogim krajevima u Srbiji", kaže Vladica Stanković, koji se svakog dana bavi intervencijama.

Shutterstock/BoxyPics 

KUNE JE TEŠKO UHVATITI

U podrumima i kućama čest "gost" su takođe i kune, koje mnogima izgledaju pitomo na fotografijama, ali umeju da naprave probleme i materijalnu štetu. 

"Čuje se kako grizu, grebu, to je velika buka. Uvuku se kroz neverovatno male rupe na zidovima i krovu, pa posle toga ne mogu da izađu. Često ih ima više na jednom mestu. Potrebno je vreme da se uhvate i stave u kaveze, kako bi se odnele odatle", objašnjava Stanković. 

Shutterstock/Werner Rebel 

ZMIJE SE SKRIVAJU U KABLOVIMA

Osim toga, često se susretao sa jazavcima i gmizavcima, od kojih se većina ljudi najviše plaši zmija, čak i ako nisu u pitanju otrovnice. 

"Često se sakrivaju u ormare gde su kablovi i struja. Zmije sam nalazio u krevetima, kolevkama. To se desilo u Vranju i bio je to smuk, koji nije opasan. Ljudi koji nađu poskoka u kući, ispod nekih mašina, u bunarima, često me zovu da dođem da ga izvadim. Idem po celoj Srbiji, gde god da me pozovu, uhvatim zmiju i vraćam je u njeno prirodno stanište", kaže Vladica Stanković za naš portal.

Privatna arhiva  Vladica Stanković

NUTRIJA U SRBIJI SVE VIŠE

O nutriji koja je nedavno privukla veliku pažnju javnosti, zna se da je reč o invazivnoj vrsti koja ugrožava vrste koje prirodno stanuju na našem podneblju i velikom brzinom se razmnožava na našem podneblju. S druge strane, takođe je reč o vrsti od čijeg se krzna prave bunde. Nutrije su vrsta glodara i prevod njihovog latinskog naziva je "mišji dabar”, iako je Nemci zovu i "dabar- pacov”. Nutrija potiče iz tropskog dela Južne Amerike i u prirodi živi i kao svaki glodar jede veliku količinu biljne hrane. Nutrija dnevno pojede 25 odsto svoje mase u biljnoj hrani. Kratkog je životnog veka i u prirodi retko doživi tri godine. Može da okoti i do 13 mladunaca u jednom leglu.