Bojan Gavrilović (38) iz Mladenovca jedan je od retkih ljudi iz Srbije koji su imali priliku da posete Severnu Koreju. On je kao turista pre dve godine posetio ovu zemlju u strogo kontrolisanim uslovima i shvatio zašto ona važi za najzatvoreniju i najizolovaniju državu na svetu.
Kako ne bi rizikovao probleme, nije želeo da podeli svoje fotografije koje je tamo napravio, ali je za MONDO ispričao celo svoje iskustvo, od prelaska državne granice, sve do posete glavnom gradu Pjongjangu, lokalnim selima i pirinčanim poljima, na kojima žive ljudi koji su tada prvi put videli stranog državljanina.
POMISLIO SAM - DA LI ĆU IKADA USPETI DA IZAĐEM ODAVDE?
Kako je Bojan Gavrilović objasnio za MONDO, jedini način da posetite Severnu Koreju jeste preko organizovane turističke ture pojedinih agencija, među kojima je sada i jedna iz Srbije.
"Ja sam išao preko strane agencije i ušao u Severnu Koreju avionom iz Pekinga. To je bio jedini način, pošto samostalno ne postoji mogućnost za to. Popunio sam čitavu gomilu papira, formulara, izjava. Proveravali su moje kontakte i profile na društvenim mrežama, zaista se radi o strogoj kontroli svega o vama. Kada sam sleteo bio sam presrećan što sam uspeo u tome. Ali, sledeća pomisao mi je bila, nadam se da ću nekada odavde uspeti i da izađem", kaže turista za MONDO.
SVI SLIČNO OBUČENI, ALI PRIČA O FRIZURAMA NIJE TAČNA
Čim je sletelo na aerodorom u glavnom gradu, dočekale su ga poluprazne ulice i mali broj automobila, kaže Bojan Gavrilović za MONDO.
"Glavni grad Pjongjang je zapravo uređen, ima veliki broj visokih zgrada i nebodera, koje liče na naše iz perioda socijalizma, ali samo jedan ili dva hotela za turiste. Simboli vladajuće familije Kim su apsolutno svuda. Svi na odeći imaju bedž sa likom Kim Džong Una ili drugim simbolom dinastije. Inače, svi su obučeni skromno i vrlo slično, ali nije tačno da svi moraju da imaju iste frizure, u to sam se uverio", kaže Gavrilović.
HOTEL IMA KOCKARNICU, ALI NA INTERNET ZABORAVITE
Hotel je bio dobro uređen, sa restoranom, bazenom, čak i kockarnicom koja je samo za strance. Ipak, po mnogim stvarima razlikovao se od drugih hotela na svetu.
"Na internet možete da zaboravite, a i ako ga imate, znajte da će vam svaka pretraga biti strogo kontrolisana. Hranom smo bili zadovoljni, dosta je slična kineskoj, a bilo je dosta izbora i lokalnih specijaliteta. Ipak, alkohol se strogo kontroliše i možete da uzmete samo jedno pivo, koje oni unapred odrede. Sutradan smo krenuli u razgledanje grada i lokalnih sela, na prvi pogled bilo mi je jasno da je ovo najzatvorenija i najizolovanija zemlja na svetu", kaže naš sagovornik.
ODUZELI NAM PASOŠ, VODIČI NAS PRATILI U STOPU SEDAM DANA
Jedna od Bojanovih životnih želja bila je da poseti ovu zemlju ali koliko god da je bio srećan zbog avanture, postojala je i jedna doza straha.
"Svi znamo za strašne priče o turistima koji su otišli tamo i nikada se nisu vratli. Ja sam sebi obećao da ću zato poštovati sva pravila i da se neću igrati sa time, ali problem je što je pravila jako mnogo i ne znate da postoje, dok ih neko ne prekrši. Prvo, vodiči su nam uzeli pasoše pod izgovorom da će nam biti vraćeni poslednji dan. Nismo smeli da napuštamo hotel, osim u pratnji vodiča. Ali to je zapravo dobra stvar, jer bez instrukcija u Severnoj Koreji na prvom koraku možete da upadnete u problem. Vodiči su bili sa nama non stop i pratili nas u stopu svih sedam dana, do kraja putovanja", objašnjava Gavrilović.
RAZGOVORI SA LOKALCIMA SU ZABRANJENI
Kako kaže, upoznati su sa strogim pravilima kojih svako od petoro ljudi u turističkoj grupi mora da se pridržava. Precizno se znalo gde se ide, koliko se zadržava, sa kime sme da se razgovara, šta da se fotografiše i na koji način.
"Sve vreme u vazduhu se oseća oprez i vodič neprestano daje instrukcije, ali smo shvatili da je najbolje da ga slušamo, da nas oni štite. Snimanje je dozovoljeno samo u određenim delovima zemlje i grada. Ipak, bilo je stvari za koje nismo znali da su zabranjene i stalno sam se plašio da ću slučajno uraditi neku od njih i da će me uhapsiti. Na primer, razgovori sa lokalcima bili su zabranjeni. Da nas je bilo više u grupi, možda bih uspeo da stupim u kontakt sa nekim od njih, ali ne znam kako bismo komunicirali kada niko ne zna engleski. U retkim situacijama kada sam mogao da popričam sa vodičem o nečemu mimo protokola, video sam da oni zapravo misle kako su mnogo "iznad" sveta po tehnologiji", objašnjava Gavrilović.
VOJSKA MOŽE DA VAM ODUZME TELEFON NA ULICI
Nismo smeli da imamo nikakva verska obeležja, garderobu ili bilo šta na čemu je naziv ili zastava Amerike ili Južne Koreje.
"Ne smemo da govorimo niti da pravimo fotografije spomenika i obeležja vladajuće dinastije, osim na način kako je to propisano protokolom. Na primer, slike ne smeju da budu isečene ili šaljive. Rečeno nam je vojska može da nam oduzme i proverava telefon i laptop, da moramo da budemo spremni i da shvatimo ozbiljno sva pravila. Novine na čijoj je naslovnoj stranu uvek Kim Džon un, ne smeju da se žvrljaju, bacaju bilo gde, čak ni presavijaju. Na televiziji ima samo jedan kanal na kojem je 90 odsto vremena Kim Džong Un. Glavna stvar je da ne radite ništa što može da se protumači kao protivno njihovoj ideologiji", objašnjava ovaj Srbin.
ROŠTILJ I ZABAVA SAMO PREDSTAVA ZA TURISTE
Posetili su značajna mesta, spomenike i obeležja, gde je sve bilo unapred spremno za njihovu posetu i nije bilo nepredviđenih situacija.
"Tačno znaju koliko turista boravi u zemlji i gde se u tom momentu nalazi. I samo te delove dopuštaju da slikaš i snimiš, ostalo ne. Zato je sve unapred planirano i iscenirano. Recimo, ako dođemo ispred nekog obeležja, muzeja, plaže ili neke kuće lokalaca, tamo već stoje ljudi koji znaju da ćemo doći i prave predstavu za turiste, kako je sve u Severnoj Koreji savršeno, moderno, slobodno. Čak smo bili na nekim zabavama, roštiljima, muzici. Ipak, svega toga bilo je samo na tom jednom, tačno određenom mestu, samo dok smo mi tu, a nigde okolo se ništa slično nije dešavalo. Naravno, vodiča ništa o tome ne smeš da pitaš", kaže ovaj turista za naš portal.
TO NISU LAŽNI OSMESI, ONI SE SMEJU OD SRCA
Tek kada su napustili glavni grad i krenuli u obilazak sela, usput su imali priliku da vide pravo lice Severne Koreje, kaže on.
"To su ljudi koji nikada nisu izašli iz tog sela, jer je zabranjeno putovati unutar države bez posebne dozvole. Žive na nepreglednim poljima pirinča na kojima su žene, deca, čitave porodice. Izgledaju siromašno, mršavo, neuhranjeno. S druge stane, na nekim manifestacijama koje se organizuju, bilo da je sport ili muzika, videli smo i kako se zaista Severnokoreanci ponašaju kada se opuste. I znate šta, oni njihovi osmesi koje smo često imali priliku da vidimo na retkim slikama, zapravo su iskreni. Svi, a pogotovo deca, smeju se naglas i od srca, potpuno su neiskvareni tehnologijom i telefononima, to je za njih nepoznanica. Kao da sam se vratio u prošlost i to je najvrednije što sam tamo video. Neverovatno je kako taj sistem opstaje tako izolovan toliko decenija nakon raspada komunizma", objašnjava naš turista.