Dušan Prelević Prele - bio je i ostao jedna od najprepoznatljivijih ikona nekadašnjeg Beograda. Teško ga je opisati u nekoliko reči. Igrao je fudbal u Hajduku i Crvenoj zvezdi, a bio je hokejaški golman Partizana. Muzikom je započeo da se bavi profesionalno 1965. godine. Bio je član sledećih muzičkih sastava: Orkani, Juniori, Siluete Tomija Sovilja i Vizije. Od 1968. godine je član Korni grupe. U grupi ostaje samo nekoliko meseci, kada ga zamenjuje Dalibor Brun.
Potom započinje njegova solistička karijera. Na Beogradskom proleću 1970. godine izvodi kompoziciju "Da l' postoji ona koju sanjam“, a na Omladinskom festivalu u Subotici za pesmu "Kažu" dobija nagradu. Bio je član Udruženja džez muzičara. Snimio je nekoliko ploča, pisao je tekstove za rok i džez kompozicije, a u Ateljeu 212 je igrao i pevao u mjuziklu "Kosa".
U jednom od retkih intervju i kojima je govorio o privatnom životu Prele je pričao o ženama, seksu, alkoholu...
"Jako mi je teško da pričam o ženama jer nisam navikao da razgovaram na tu temu. Prva žena koja mi je u životu skoro sve je moja majka. Ovi beogradski bivši momci a sadašnje čiče, kao što sam ja, imaju kompleksan odnos sa majkom. Ja sam živeo sa majkom bez oca. Moja keva i ja smo od moje 13 godine postali figurativno reći drugovi. Pored nje imam i dve ćerke Dinu i Milicu. Dina je evo upisala glumu. To su mi tri dame najvažnije u životu", počeo je priču Prele.
Kaže kako su, osim tih žena, bile i one sa kojima je protrčao neki duži period a bile su i one sa kojima je bio kraće.
"Ja lično verujem da su žene te koje biraju nas. Mi se muškarci malo više ritamo. Uvek sam intimno verovao i siguran sam da smo mi izabrani. U moje vreme je bilo ono - jao znaš kakvu sam trebu odvojio. Pa čime si je odvojio, da nisi lasom. Ja verujem da žene nas puste da izigravamo majmune neko vreme i kad ona odluči onda nas pusti da je odvojimo. I tako i treba da bude. One su lukavije, zrelije", rekao je Prele.
Napomenuo je da je voleo više puta i da je uglavnom imao sreću sa ženama sa kojima je imao duže veze.
"Bile su i kao ljudi lafice. Posle tog nekog rastanka, koji bude sporazumno, sa svima održavam dobar kontakt. Sa majkama moje dece sam u odličnim odnosima, kao burazer. Moj stil života i moja profesija nije mi dozvoljavao da se neko veže uz mene ili ja uz nekoga sa nekim planovima. Nikad se nisam ženio. Ne hvalim se time samo kažem. Niko neće da trpi da te nema tri dana a ti negde piješ ili sviraš. Mislim da sam bio fer u tim odnosima osim to što sam sledio srce i te moje navike", rekao je Prele i nastavio:
"Nisam švrljao okolo. Ne zato što sam ja nešto pošten nego sam razmišljao da ne bih voleo da se meni tako nešto desi. Da na primer žena sa kojom sam u vezi ode i kresne sa nekim frajerom. Ne verujem da bi mi bilo prijatno. E onda znači ne bi prijalo ni njoj. Taj neki seks, kad nemam odnos prema toj ribi, to mi je kao viski bez leda. Kao lepa riba, pa dobro lepa, nek ide kod keve. Nisam nešto šibao sa strane, nisam taj tip. Ja sam više voleo kafane. Sa mnom su bile sigurne - kad me nema dva dana znale su da sam u kafani."
Govoreći o alkoholu ističe da ga on prati od mladosti.
"Ja volim alkohol. Ne volim ukus alkohola, ima odvratan ukus. Mnogo je lepše piti mleko. Ali mene je kao mladog čoveka zaintrigiralo stanje koje alkohol donosi. E sad - kažu treba imati meru. A to su najverovatnije smislili oni koji ga nisu pili. Ja nemam meru u alkoholu. Alkohol je jedan ozbiljan problem ali je strašno što ga ja volim. A u ljubavi znate kako je to kad nekoga voliš. Imam manir da napravim pauzu, ali kao što reče jedan poznati pijanac - nema bivših alkoholičara, već samo onih alkoholičara koji trenutno ne piju", rekao je Prele.
Kaže kako je njegov problem taj što je potpuno druga ličnost kad popije.
"Ja se tad okrenem za 720 stepeni. I onda kažu - to je zato što sam mnogo popio. A to nije tačno. Ja poludim isto i posle tri i posle 303 čaše. Alkohol mi je doneo mnogo zla ali pošto sam borac ja ću nastaviti da se sa njim izborim. Voleo bih da promenim svoj karakter u stanju omamljenosti", rekao je Prele i dodaje:
"Lično retko razmišljam koliko su me godine promenile. Nisam ja bio nikad neki vernik. Skeptik sam bio i u mladosti. U Boga ne verujem. A danas zaista ne verujem ni u šta. Ja sam mnogima bio prijatelj. Ulazio sam čist u te odnose. A i nema nas više mnogo, svakog meseca sahranjujem nekoga. Promenio sam se jer više nemam energiju kao nekad. To su ove klimakterične godine za muškarce, i mi se sad potajno, a neko i javno, bojimo dolazeće starosti."
Dušan Prelević Prele preminuo je 28. jula 2007. u Beogradu.
(MONDO)