Oduzimanje poslovne sposobnosti, potkradanje, zloupotrebe punomoćja, menjanje testameta bez njihovog znanja, samo su neki od primera finansijskog nasilja nad starima o kojem se ne govori mnogo. Tokom pandemije, zbog socijalne izolacije starijih i zavisnosti od osoba koje brinu o njima, prevare su još češće.
Tek kada im je preminula tetka koja je imala 88 godina, iako imaju dugogodišnje zaveštanje, bratanci i bratanice saznaju da su osobe koje su bile plaćene da o njoj brinu, neki mesec pre nego što je umrla, zaključile sa njom ugovor o doživotnom izdržavanju.
"U ugovoru se navodi da su oni tetku izdržavali, da su brinuli o njoj. Moja tetka je bila jedna jako imućna žena, imala je jako veliku penziju, hranu je primala, svaki dan je dostavljač donosio tetki hranu, tetka je plaćala svog ličnog lekara, tako da oni ni u jednom momentu nisu tetki pomogli", priča Jovana Janković.
Porodica ni posle pet meseci ne zna od čega je preminula. Rečeno im je da smrtovnicu mogu da dobiju samo preko advokata. Taj slučaj nije izuzetak. Dešavalo se da u pratnji bliske osobe stari misle da idu da produže dokumenta, a posle nekoliko dana shvate da su zapravo otuđili vlastiti stan.
"Ima dosta raznolikih slučajeva, ali retko stariji hoće direktno da pričaju o tome, retko vam pričaju o tome zato što ih je strah, zato što ih je stid i sramota jer su to ipak počinile osobe koje su im bliske i na neki način su starije osobe zavisne, pa se onda i plaše šta će biti kada budu još zavisniji od njih, pa ćute", objašnjava Nadežda Satarić, iz nevladine organizacije Snaga prijateljstva "Amiti".
Zbog takvih slučajeva, od pre nekoliko godina, uvedena je nova praksa javnih beležnika.
"Notar detaljno obaveštava ugovorne strane o pravima, obavezama i posledicama, o tome da će zakonski naslednici biti isključeni iz nasleđivanja ako se zaključi ugovor o doživotnom izdržavanju, kao što sam već napomenuo, traži izveštaj neuropsihijatra kada se radi o starijem licu, ali sve to ne mora da znači da obezbeđuje potpunu zaštitu tom ugovaraču, jer postoje situacije u praksi kada neuropsihijatar može za sitan interes da napiše izveštaj koji ne odgovara stvarnom stanju stvari", napominje advokat Nemanja Mišović.
A dešava se i da se pri overi ugovora ponekad zažmuri. Sistemsko rešenje ne postoji, kaže advokat, niti ga je moguće pronaći, jer je nemoguće jednom zakonskom normom pokriti svaku životnu situaciju. Ipak, tvrdi, ni ugovori o doživotnom izdržavanju nisu neoborivi.
"Ako zaključite ugovor sa licem koje ima 97/98 godina i koje pri tom ima više različitih bolesti za koje lekari očekuju da mogu da rezultitraju smrću u bliskom vremenu vi, ako se starate o toj osobi, nemoguće je da to ne znate, onda naslednici takve osobe koja je primala izdržavanje mogu da poništavaju takav ugovor", dodaje Mišović.
Poslednju reč daje sud. Praksa pokazuje, da sudski procesi traju dugo, naročito kada završe pred Višim sudom gde se ročišta zakazuju na četiri ili šest meseci i iziskuju mnogo novca. Ono što svi savetuju -- proverite "osobe od poverenja".
(MONDO/RTS)