Izraz potiče iz stare srpske vojničke tradicije sa početka 20. veka.
Izraz "Usr*ti motku" ima korene u vojsci i ratu. Početkom 20. veka, ratna strategija je i dalje bila borba prsa u prsa, iako je vatreno oružje već odavno moglo da potisne potrebu za tim.
Vojnik bi istrčao iz rova i pojurio pravo na stacionarne mitraljeze i haubice, pa ko preživi, dobije orden, ko ne, postaje junak za sva vremena. U Prvom svetskom ratu, kao i Balkanskim ratovima to je bio slučaj i u našoj vojsci.
Dešavalo se često da u takvom jurišu na rovove nekog vojnika "pritera" nužda. To je bio ozbiljan problem za koncentraciju, a samim tim i za život i zdravlje dotičnog vojnika. Zato su pre svakog proboja i juriša vojnici dobijali obrok, a uz obrok i lakši laksativ kako bi se "ispraznili" pre bitke.
Budući za nije zgodno za stotine ili hiljade vojnika da vrše nuždu posvuda (možda bi se posle bitke povukli na isti taj položaj), iskopavali su velike rupe u zemlji, a preko tih rupa bi popreko bile postavljene motke na koje bi vojnici seli i "obavili" svoje.
Posle svake "smene", rupu bi zasipali negašenim krečom, radi dezinfekcije, pa ide sledeća "smena" i sve tako dok svi ne završe, a onda bi rupu zatrpavali i kretali u boj.
Pored svake rupe bi stajao podoficir, najčešće narednik, koji bi pazio da niko ne "obavi posao" na motku, jer posle tog vojnika treba da dođe sledeći koji treba da sedne na nju.
Kazna za vojnika koji uneredi motku je bila deset udaraca bičem. Dakle, kada bi vojnici videli da neki njihov kolega dobija po leđima i pitali zašto ga kažnjavaju, odgovor bi bio "Usr*o je motku".
Tako se taj izraz odomaćio u našem narodu i postao sinonim za svaku grešku koja može pojedinca skupo da košta. Makar tako glasi popularna teorija vezana za ovaj lingvistički biser srpskog jezika.
(MONDO/Srbija Danas)