Onlajn nasilje predstavlja vid nasilja koji nastaje upotrebom digitalnih tehnologija. Ta vrsta nasilja može se odvijati na društvenim mrežama, platformama za razmenu poruka, platformama za igranje video-igara i mobilnim telefonima. Reč je o ponašanju koje se ponavlja i čiji je cilj da zastraši, izazove ljutnju ili osramoti one prema kojima je takvo nasilje usmereno.
Ko u toku određenog vremenskog perioda uporno preduzima radnje koje mogu osetno da ugroze nečiji život, taj čini krivično delo proganjanja, za koje je zaprećena novčana kazna ili zatvor do tri godine. Rukovodilac Odeljenja za visokotehnološki kriminal Višeg javnog tužilaštva u Beogradu Branko Stamenković napominje da se proganjanje može izvršiti na više načina, koji su navedeni u članu 138 a Krivičnog zakonika.
Proganjanje čini onaj ko neovlašćeno prati drugu osobu ili na druge načine nastoji da uspostavi kontakt i da joj se približi protivno njenoj volji, pa i preko trećih osoba ili putem sredstava komunikacije, kao i onaj ko zloupotrebljava podatke o ličnosti, preti napadom na život, telo ili slobodu druge osobe ili njoj bliskih osoba.
"Delo se može izvršiti na više načina, a za sve je bitno da se protivpravno ponašanje preduzima uporno i u određenom vremenskom periodu koje nije jednokratno ili kratko. Od pet načina izvršenja, možda najsličniji neformalnom terminu 'sajberbuling' odgovara tačka pet prvog stava člana 138 a, a to je preduzimanje radnji koje mogu osetno ugroziti život oštećenog odnosno žrtve", objasnio je Stamenković.
Podseća da je tužilaštvo već preduzelo neke procesne radnje u predmetu jutjuberke Kristine Kike Đukić, koja je počinila samoubistvo, kako bi ispitalo da li je u ovom slučaju izvršeno krivično delo proganjanja. Naložena je i obdukcija, a jutjuber Bogdan Ilić, poznat na internetu kao Baka Prase priveden je u petak u Odeljenje za visokotehnološki kriminal MUP-a radi davanja izjave na sve poznate okolnosti u vezi sa smrću Kristine Đukić.
Prve vesti o rezultatima obdukcije govore o tome da se dvadesetjednogodišnja jutjuberka predozirala lekovima, ali je njena porodica saopštila da u izveštaju sa obdukcije piše da je uzrok smrti nepoznat.
Tragedija ove mlade devojke pokrenula je lavinu komentara, kako u virtuelnoj stvarnosti tako i u stručnoj, pravosudnoj i celokupnoj javnosti. Nasilje u komentarima na društvenim mrežama je vidljivo, ali je u isto vreme i veoma osetljivo za krivične kvalifikacije i krivičnu odgovornost.
Advokat Ivan Simić kaže da je vršenje krivičnih dela putem interneta ili u nekoj sajber komunikaciji vrlo upitno, tim pre što niko u virtuelnom svetu nije primoran da bude u komunikaciji sa drugim osobama, naročito ne sa onima koji upućuju komentare koji se mogu okvalifikovati kao proganjanje.
"Bilo kakve pretpostavke, insinuacije i pripisivanje krivice bilo kome za smrt mlade jutjuberke, pa i osobi koja se zove Bogdan Ilić, nisu u funkciji jačanja pravnog poretka niti ozbiljnog društvenog odgovora na ovu tragediju. Takve pretpostavke su očigledno sračunate u cilju realizacija nekakvih kampanja nevladinih organizacija, koje u ovom momentu za veliki deo javnosti nisu najvidljivije. Pre svega treba imati u vidu da uzrok smrti još nije poznat", napominje Simić.
Smatra da ova tragedija može biti osnov za apel na mlade ljude i njihove roditelje da obrate pažnju na to kakvim životnim vrednostima pridaju značaj.
"Vrednosti koje promovišu jutjuberi i jutjuberke očigledno nisu takvog karaktera i kapaciteta kao vrednosti koje su nesporne, jer umesto da mladi ljudi idole traže u okvirima jednog Novaka Đokovića i drugih sportista i ljudi od autoriteta, koji su svoju ličnu realizaciju afirmisali kroz tradicionalne vrednosti i zanimanja, oni ih traže u zgubidanskom gledanju kompjuterskih i televizijskih ekrana. Bez bilo kakve kritike, oni prihvataju najdekadentnije vrednosti kao modele ponašanja", kaže advokat Ivan Simić.
Termini poput "bulinga" i "sajber nasilja" predstavljaju pre svega "silovanje jezika i pisma", kao i nametanje kvazivrednosti koje za svoj krajnji cilj u stvari imaju kontrolu ljudskog uma.
"Nadam se da će posle ove tragedije mladi ljudi više vremena provoditi na sportskim terenima i uz dobru knjigu, a manje na internetu i ispred monitora", navodi Ivan.
U slučaju da se utvrdi da je zaista reč o samoubistvu, onda bi, smatra, pokretanje krivičnog postupka protiv nekog drugog jutjubera "bilo pogubno po krivičnopravni sistem i srušilo bi aksiome pravne struke i nauke u pogledu određenih instituta koji se odnose na lišenje života i samoubistvo".
"Svako ko svoj profesionalni angažman i život koncipira tako da svoju privatnost izlaže hiljadama virtuelnih i nepoznatih sajber korisnika svesno preuzima na sebe odgovornost svih negativnih konotacija i posledica tako izložene privatnosti jer je opšte poznata stvar da je sajber prostor u stvari jedna zona sumraka gde se korisnici usuđuju da izgovore i komentarišu, pišu i propagiraju ono za šta u realnom životu vrlo verovatno ne bi imali hrabrosti i kapaciteta", zaključuje advokat Ivan Simić.
(MONDO/Politika)