To su najčešće poslovi koji podrazumevaju fizički rad, upravljanje mašinama, rukovanje određenim opasnim supstancama ili građevinski poslovi. Mnogi zaposleni su u nedoumici i nisu sigurni šta se dešava ukoliko dođe do povrede na radu, ili ako se ta povreda dogodi na putu do radnog mesta.
Pravo svakog zaposlenog jeste da ukoliki doživi povredu na radu ima pravo na zaradu i naknadu zarade tokom bolovanja. Zakonom je regulisano da se naknada zarade samo prvih 30 dana isplaćuje na teret poslodavca, a od 31. dana na teret Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje.
"Po pravilu svaki radnik je osiguran u prostorijama na poslu. Kada dođe do povrede na radu poslodavac je dužan da isplati naknadu zaposlenom, koja se ukoliko zaposleni ode na bolovanje, ide na teret poslodavca. Takođe u povrede na radu može da spada i kada prilikom dolaska ili odlaska sa posla radnik doživi nesreću. Tada bi trebalo da dokaže kada i kako se ta povreda dogodila", kaže za "Blic Biznis" predsednica Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata Ranka Savić.
Svaki poslodavac je dužan da svojim zaposlenim obezbedi radno okruženje koje ne predstavlja rizik po zaposlene i njihovu bezbednost i zdravlje. Ali kada govorimo o povredema koje su se dogodile van radnog vremena ili za vreme slobodnog dana tada poslodavac nije dužan da plaća bilo kakvu naknadu svom zaposlenom.
"Kada se dogodi takav slučaj da je zaposleni doživeo povredu, ali ta povreda se nije desila na radu, niti u radnom okruženje tada poslodavac nema nikakvu obavezu za isplatom naknade", ističe Savić i dodaje:
"Takođe postoje razne vrste zdravstvenog osiguranja. Postoje kompanija koje se odlučuju da osiguraju svoje radnike i van radnog vremena, u tom slučaju zaposlenog sleduje naknada. To su ređi slučajevi, ali ipak postoje".
Kako prijaviti povredu na radu
Poslodavac je dužan da u roku od 24 časa prijavi povredu na radu nadležnim organima, zbog koje zaposleni nije sposoban za rad uzastopna 3 dana. Izveštaj o povredi na radu ili profesionalnom oboljenju koji se dogodio na radnom mestu poslodavac je dužan da dostavi zaposlenom koji je pretrpeo povredu kao i organizacijama nadležnim za zdravstveno, penzijsko i invalidsko osguranje.
Izveštaj o povredi na radu popunjava se na propisanom obrascu, koji popunjava poslodavac. Nakon toga poslodavac u roku od 24 časa ovaj izveštaj dostavlja zdravstevnoj ustanovi u kojoj je utvrđeno profesionalno oboljenje. Nakon toga lekar koji je pregledao povređenog i utvrdio profesionalno obolenje, popunjeni izveštaj dostavlja poslodavcu, nakon čega poslodavac dostavlja izveštaj filijali Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje kod koje povređeni ostvaruje prava utvrđena propisima o zdravstvenom osiguranju. Potom filijala Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje overava sve primerke izveštaja, od kojih jedan primerak zadržava za sebe.
Takođe poslodavac jedan primerak overenog izveštaja zadržava za svoje potrebe, jedan primerak dostavlja zaposlenima, jedan primerak izveštaja dostavlja filijali Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje i jedan primerak izveštaja dostavlja ministarstvu nadležnom za rad.
(Mondo/Blic)