Tokom godina, ugostiteljstvo sve više vapi za radnom snagom, a posebno fali kuvara.
Posao kuvara je trenutno jedan od najtraženijih u našoj zemlji, što im omogućava veoma brzo zaposlenje. Pored toga, kuvari su veoma dobro plaćeni u Srbiji jer vlada opšta pomama za ovim kadrom i u mnogim drugim zemljama.
Kako kaže predsednik Upravnog odbora Udruženja šefova kuvara Srbije Goran Radivojević koji je i profesor na katedri za gastronomiju Prirodno-matematičkog fakulteta u Novom Sadu, plate kuvara zavise od poslovanja samog restorana, što je opet vezano za kvalitet kuhinje i samog šefa kuhinje.
"Plata glavnog kuvara u Novom Sadu se kreće od 120.000 do 150.000 dinara, dok u Beogradu mesečna zarada ide i do čak 200.000 dinara", ističe Radivojević i dodaje da su i ostali poslovi u kuhinjama restorana dobro plaćeni, tako da stručni kuvar koji samostalno obavlja posao zaradi mesečno između 60.000 i 90.000 dinara.
Kao neko ko ima iskustva u radu u kuhinji, ali i u obrazovnom sistemu, Radivojević kao jedan od ključnih problema u ovoj oblasti naglašava sistem školovanja, jer naši programi nisu usklađeni sa trendovima koji su trenutno aktuelni u gastronomiji.
"Problem je u programu u školama i na fakultetima. Nastavni kadar u srednjim školama je uglavnom bez iskustva i teško je očekivati da oni selektuju i pripreme kvalitetne pojedince za rad u struci. Nadam se da će ideja sa dualnim obrazovanjem uspeti da promeni situaciju u kojoj se trenutno nalazimo", ističe profesor.
On dodaje da ispred strukovnog udruženja može da inicira dodatni rad na edukaciji, usavršavanju i da kroz neformalno obrazovanje pokuša da utiče na kvalitet kuvara koji bi posle našli posao u Srbiji.
"Srbija je jedna od zemalja koja ima kuvare na visokom nivou.Kulinarstvo je jako lep posao, ali zna da bude stresan jer si u velikom broju slučajeva u situaciji da biraš posao ili porodica", navodi Radivojević i upozorava da je jedan od problema u ugostiteljstvu odnos poslodavaca prema zaposlenima.
"Iako su kuvari često navikli da rade bez radnog vremena, to se nije odrazilo na odnos poslodavaca prema radniku kojeg treba da sačuva. Ne traži radnik uvek novčanu naknadu, ali poslodavci ponekad zaboravljaju i na reč podrške i ljudski odnos, a veliki deo firmi, čast izuzecima, prosto ne obraća pažnju na to koliko prekovremeno radnik provede na poslu", objašnjava Radivojević.
(MONDO/Biznis.rs)
