Ne tako davne 1971. rođen je čovek o čijoj se hrabrosti i dan danas govori. Njegovo ime je Boško Perić Peša. Školovanje je započeo u rodnom selu Ražljevo. Bio je primeran i vredan đak. Osnovnu školu je završio 1986. godine poznat kao, već tada, snalažljiv momak, dalje školovanje je nastavio u Sloveniji kod rođaka, u Ljubljani.
Srednju školu je završio 1989. godine po završetku školovanja odlazi na služenje vojnog roka u tadašnji Titograd. Iz vojske se vraća kući u Ražljevo sa činom desetara. Ubrzo zatim opet odlazi u Sloveniju, u Kopar, gde nalazi zaposlenje u svojoj struci.
Kada je počeo rat Hrvatskoj Peša odlučuje da se vrati u rodno mesto i da se stavi na raspolaganje rezervnom sastavu tadašnje JNA. Prvo vatreno krštenje mu je bilo u proleće 1992. godine u oslobađanju Šamca. U okviru rezervnog sastava pred sam početak rata u Brčkom formirana je elitna jedinica crvenih beretki po uzoru na jedinice kapetana Dragana u Krajini. U toj jedinici se nalazio i Boško Perić. Istakao se kao hrabar borac. Prvi put je ranjen kada se jednom prilikom uspravio i sa mitraljezom u rukama krenuo prema muslimanskim položajima. U jednom trenutku ga je sasekao ga rafal. Dobio je tri metka, jedan u nogu, dva u ruke, ali se još držao na nogama, piše sajt Veterani.
To je bilo prvo ranjavanje od ukupno šest. Drugo ranjavanje u avgustu 1992. je ponovo izdržao na nogama, i ako ga je broving pogodio u prsa, želja da odbrani svoj narod, za divno čudo, ga je održala u životu. U martu 1993. godine odlukom 1. Posavske brigade ujedinili su se svi interventni vodovi u jednu elitnu diverzantsku jedinicu. Istog meseca udruženjem više interventnih vodova, formirana je specijalna jedinica ''Peša''.
Pod komandom Boška Perića jedinica je bila uzor ostalim srpskim jedinicama. Specijalna jedinica "Peša" uspešno je branila svetu srpsku zemlju na svim frontovima širom RS.
Dana 14. novembra 1994. godine Boško Perić Peša kreće u svoju poslednju akciju na sopstveni zahtev, u pokušaju da spase oko 70 opkoljenih srpskih vojnika, na brdu Lisaca na Majevici. U bliskoj borbi, prsa u prsa, muslimanski vojnik baca bombu, koja pada u neposrednoj Pešinoj blizini, čiji ga geleri pogađaju po celom telu. Ležeći na zemlji, pitao je dvojicu svojih vojnika da li mu je lice puno oštećeno.
Umro je ubrzo posle toga. Geler je kroz vrat direktno otišao u mozak.
(MONDO)