Za dane nove, za dane bolje, za sve one što sreća zove. Za radost i lepotu, za sve najlepše u životu. Srećna Nova 2022. godina!
Hvala vam na druženju, na tome što ste sve ove godine bili uz nas, hvala na čitanju i svim komentarima, pozitivnim i kritičnim. Hvala vam što delite prostor ispod medijskog neba sa nama, a MONDO će dati sve od sebe da vaše poverenje opravdamo i u narednoj godini.
Da li ste se ikada zapitali zašto slavimo ovaj praznik baš prvog januara?
Nova godina (1. januar), po gregorijanskom kalendaru, jedna je od najpopularnijih proslava širom sveta. Ljudi obeležavaju ovu priliku sa porodicom i prijateljima ili idu na žurke i okupljanja. Ukrašavaju svoje domove, priređuju zabave i spremaju hranu za svoje najmilije.
Svet dočekuje Novu godinu sa puno žara i veselja. Svaka osoba donosi nove odluke i planove za narednu godinu. U nastavku pogledajte najbolje momente sa proslave Nove godine na beogradskim ulicama:
Istorija Nove godine
Smatra se da je nova godina nastala u drevnom Vavilonu pre nekih 4.000 godina, 2.000 godine pre nove ere. Vavilonci su slavili novu godinu 11-odnevnom proslavom zvanom Akitu, koja je uključivala drugačiji obred svakog dana, na prvi mladi mesec posle prolećne ravnodnevice (obično krajem marta).
Festival je obeležavao legendarnu pobedu nebeskog božanstva Marduka nad boginjom mora Tiamat, kao i čin krunisanja novog monarha ili dozvoljavanja prethodnom kralju da vlada.
Značaj
Proslave Nove godine u mnogim zemljama počinju 31. decembra - u novogodišnjoj noći - i traju do ranih sati 1. januara. Gledanje vatrometa i pevanje pesama su tradicija koja se praktikuje širom sveta. Početak nove godine je odlično vreme za pozitivne promene.
Donošenje novogodišnjih odluka popularnije je na zapadnoj hemisferi, iako se praktikuje i na istočnoj hemisferi. Osoba se obavezuje da će promeniti neželjenu naviku ili ponašanje ili postaviti lični cilj.
Zašto slavimo Novu godinu 1. januara?
Rani rimski kalendar je tokom godina postao neusaglašen sa suncem, a 46. godine pre Hrista, car Julije Cezar je odlučio da reši problem kontaktirajući sa najvažnijim astronomima i matematičarima tog perioda. Ustanovio je julijanski kalendar, koji je veoma sličan aktuelnom gregorijanskom kalendaru koji danas koristi većina zemalja.
Cezar je proglasio 1. januar prvim danom u godini kao deo svojih reformi, delimično u znak sećanja na imenjaka meseca, Janusa, rimskog božanstva početaka.
Rimljani su obeležavali Janusov rođendan tako što su mu prinosili žrtve, razmenjivali poklone, ukrašavali svoje domove lovorovim grančicama i pravili divlje zabave.
Hrišćanske vlasti u srednjovekovnoj Evropi privremeno su zamenile 1. januar kao početak godine danima sa većim verskim značajem, kao što su 25. decembar (godišnjica Isusovog rođenja) i 25. mart (praznik Blagovesti). Papa Grigorije XIII je 1582. godine ponovo uspostavio 1. januar kao Novu godinu.
Nova 2022. konačno je stigla i kod nas. Neka nam donese samo dobre vesti!
(MONDO)