MIlica Filipović (23) iz Šapca doživela je veliku traumu na porođaju u Narodnom frontu, kada je bebu izvukla iz sebe u bolničkom toaletu, jer nije bilo nikoga da joj pomogne i niko nije čuo njeno dozivanje u pomoć. Milica ima jednu ćerku Sofiju, a tvrdi da je njena druga beba mogla biti spašena da lekari u ovom porodilištu nisu bili nemarni prema njoj.
“Moja ćerka Sofija je pre godinu dana izgubila sestru, a mi drugo dete u GAK Narodni front, i to nije ništa neuobičajeno, jer pobačaji se dešavaju, posebno sad u vreme pandemije. Međutim, moja beba je možda mogla biti spašena. Ipak, odnos lekara, medicinskih sestara i čitavog sistema ove ustanove, prema mom stanju i uopšte prema meni i ostalim pacijentkinjama bio je jeziv i nije ni čudo što sam prošla kroz najteže muke fizičke, psihičke i emotivne", tvrdi Milica.
Ona je objasnila da je na početku trudnoće imala simptome korone. Test je bio negativan, a izgubila je čulo mirisa i ukusa, zbog čega je sigurna da je preležala kovid. U petom mesecu trudnoće krenule se komplikacije, kada je Milica otišla na redovan pregled. Doktor je primetio da nema plodove vode i da ima jake kontrakcije. Zaključio je da je vodenjak netaknut i uputio trudnicu na prenatalni test. Rezultat je pokazao da je beba potpuno zdrava devojčica. Uprkos dobrom rezultatima, Milica je upućena u Narodni front kako bi lekari utvrdili zašto nema plodove vode kada je sve navodno u redu:
Nakon prijema u bolnicu, smeštaju je u sobu sa najavom da će je lekar pregledati sutradan i da sačeka.
"Niko nije došao sedam dana. Bila sam u potpunoj agoniji. Onda su se pojavili lekari i rekli da će mi uraditi postupak koji je delotvoran samo ako beba nije predugo bez vode. Donose mi hrpu papira da potpišem da pristajem na svoju odgovornost na intervenciju, a onda me odvode u ambulantu. U pitanju je bila amino-infuzija, tokom koje lekar bode trudnicu iglom kroz pupak i tako ubrizgava vodu, dok preko ultrazvuka gleda položaj bebe. Međutim moj lekar je sve vreme pričao telefonom i obavljao postupak, uveren valjda u svoju stručnost. Poslali su me u sobu i rečeno mi je da će dan kasnije biti kontrola. Sutradan me je sačekala doktorka, koja mi je saopštila da moja beba više nema srčanu radnju. 'Sestro, pišite spontani prekid srčane radnje. Sigurno Vam je to od korone', nastavlja Milica svoju tešku priču.
Do tog momenta Milica je uzimala veliku dozu progesterona, hormona za održavanje trudnoće. Posle četiri dana su joj izazivali pobačaj tako što su joj dali vaginalete za blokadu proizvodnje tog hormona, nakon čega je Milicu počeo da obuzima veliki strah:
"Posle pet dana, hvata me strah od sepse, jer znam da nosim mrtvu bebu u sebi. Najljubaznije sam pitala lekara u viziti, kada mogu očekivati da bude sve gotovo i da odem kući. "Pobogu majko, žene nose mrtvo dete po tri meseca, a vi dramite oko par dana!" bio je odgovor. Nakon ovoga MIlica je ostala u šoku, ne zbog toga što žene nose tri meseca mrtvu bebu, već zbog odsustva ljudskosti zdravstvenog radnika.
"Sutradan zaključuju da moraju učiniti krupniji korak jer mi tablete ne pomažu. Bile su dve opcije, jedna je abortus u totalnoj anesteziji, a druga da se indukuje pobačaj. Doneli su mi opet brdo papira da potpišem i krenuli sa metodom indukovanja. Od sedativa sam prespavala ceo dan. Budim se popodne, ali ništa se nije desilo. Dobijam treću, četvrtu injekciju i ništa. Od pete, koju sam dobila oko ponoći, dobijam kontrakcije", priča ova mlada majka.
U jedan sat posle ponoći počinje pakao.
"Odlazim kod sestre u sobu da joj kažem da je to ono što smo čekali i da me vodi u porodilište. Nije me ni pogledala, samo je rekla da se vratim u sobu i sačekam, da to nije još to i da ću osetiti prave kontrakcije. Vratila sam se, a ona je došla za mnom "Da ne dolaziš opet, da ti objasnim, to nisu prave kontrakcije, ali ako misliš da jesu, idi u kupatilo, uzmi gusku i napinji se, možda uspeš do ujutru". Žene koje su sa mnom bile u sobi, zanemele su. Otišla sam u toalet i kroz pola minuta sam, u stojećem položaju, završila sve sama, jer beba je doslovno virila iz mene. Izašla sam u hodnik u stanju šoka, sa telom bebe u rukama. Vikala sam, zvala sestru, žene su izašle sa mnom i sve smo vikale. Izletela je i stala ispred mene "Au, ti si bila ozbiljna" bilo je sve što je izustila. Deset minuta kasnije odvezli su me u porodilište, gde je na mene vikala doktorka zašto sam pila vodu tokom dana, a niko mi nije rekao da ne smem da pijem. Zbog toga mi je reviziju uradila na živo, a u otpusnoj listi napisali su da sam dobila anesteziju. Doneli su mi papir da potpišem da sam videla bebu I tako su završili sa nas dve", zaključila je Milicu svoju bolnu ispovest.
Godinu dana kasnije, Milica se oporavila od trauma i pokušala da podnese tužbu. Međutim, papire koji su joj dati su uredni, ništa od ovoga što se desilo nema u dokumentaciji, pa je advokat zaključio da nema osnova da slučaj bude dobijen.
"A meni su i dalje u glavi pitanja: Da li bi bilo drugačije da nismo čekali rezultate prenatalnog testa, da li bi stigli na vreme da su me primili bez tog papira i da mi nisu sedam dana odugovlačili sa ubrizgavanjem vode? Nikad neću saznati da li se moja beba ugušila bez vode ili je doktor ubo dok je pričao telefonom? Ne zameram im gubitak bebe, možda je moralo tako, možda nisu znali bolje, ali im zameram nebrigu i ophođenje prema meni i drugim ženama, zbog čega nikad više neću kročiti u ovu ustanovu", zaključila je ova mlada majka.
Iz GAK Narodni front naveli su da će biti sprovedena unutrašnja kontrola povodom slučaja Milice Filipović i da će svi lekari i medicinske sestre biti pozvani na razgovor sa direktorom ustanove, kako se ovako nešto nikada više ne bi ponovilo, a krivci će pretrpeti određene sankcije.
(MONDO/Nova)