U Beogradu postoji nekoliko nehigijenskih naselja u kojima žive Romi i jedno od njih se nalazi u blizini Mostarske petlje, nedaleko od Beogradskog sajma.
Prema saznanjima MONDA, pojedini stanovnici ovog dela grada žive u toliko lošim uslovima, da su bili prinuđeni da spavaju u kanalizaciji kako bi se sačuvali od zime.
Novinari MONDA obišli su ovo mesto i pronašli nekoliko porodica koje su nam otkrile koliko dugo su živeli u kanalizaciji, gde se nalazio šaht u koji su ulazili, kako su se međusobno branili od buba i pacova i kako sada preživljavaju zimu.
CELU NOĆ NE SPAVA I ČUVA ŽENU OD MIŠEVA I PACOVA
Odmah ispod mosta nedaleko od Beogradskog sajma pronašli smo baraku u kojoj živi Darko Arsenović (25) sa svojom suprugom. On nam je objasnio da nedaleko odatle u teškim uslovima živi još nekoliko porodica.
"Osam godina živim na ovom mestu. Dok nismo imali baraku, žena i ja smo spavali u šahtu mnogo puta. Tamo smo boravili i noćili, pošto nismo imali mogućnost da živimo kako treba. To je bio betonski šaht, imali smo ćebe i sunđer na kome smo spavali. Bilo nam je toplo i niko nas nije dirao. Sa nama je dole bilo još nekoliko porodica. Nakon toga šaht je zatrpan, neke porodice su se odselile, otišle u inostranstvo, dobile kuće ili stanove, ali mi nismo dobili ništa. Napravili smo baraku i ostali ovde",kaže Darko Arsenović za MONDO.
Kako objašnjava ovaj mladi čovek, njegova porodica i on nisu imali nikakvog drugog izbora i to je bila borba za život.
"Dole je bilo vode, miševa, pacova. Ja sam umeo da ne spavam po celu noć i da čuvam suprugu da je pacovi ne ujedu, a ponekad je ona mene čuvala. Stalno su skakali po vodi, bili su ogromni i često smo ih čuli. To je bilo opasno, ali ipak, da šaht i dalje postoji, verovatno bismo još uvek spavali tamo, pošto je toplije nego u baraci u kojoj nema ni vode ni struje", priča Darko svoje teško životno iskustvo i ne sakriva zahvalnost što smo došli da ga posetimo.
Darku se u priči pridružio i njegov komšija Elvis (30) koji je odrastao u ovom naselju i sada tamo gaji troje dece, u jednako lošim uslovima.
"Rođen sam ovde, imali smo kuću i otac mi je radio u Železnici. Ni kada su nam srušili kuću nismo mrdnuli odavde. Kada smo prvi put prespavali u šahtu bio je januar i bilo je jako hladno. Šaht je bio dubok i velik, otprilike 4 sa 6 metara. Nije bilo prozora ni vazduha, ali je bilo toplo. Bio sam tamo sa ženom, dok smo decu poslali kod tašte na selo. Ne dao Bog nikome, ali znate kako kažu, to je parola "snađi se pa živi". Samo kada bismo dobili kontejnere za stanovanje i vodu, a struja nije toliko neophodna", priča Elvis svoju priču za naš portal.
Kako kaže, još uvek ima ljudi koji spavaju po kanalizacijama u Beogradu i kojima je potrebna pomoć.
"Do sada niko nije došao da nas obiđe, ali čuli smo od radnika da će rušiti naše barake krajem maja. Ja nemam gde, moram da ostanem ovde. Snalazimo se, živi smo, imamo dovoljno da pojedemo i popijemo. Meni ništa nije problem, nego šta da radim sa decom? Imam sina od osam meseci, ćerke od 6 i 8 godina. Nemaju uslova da se školuju, pa nam posle kažu da smo svi nepismeni. Kada bismo dobili osnovne uslove sve bi bilo drugačije i zato ovom putem molim za pomoć sve organizacije i institucije", kaže Elvis.
Jedna od žena koje žive na ovom mestu je i Violeta (34) koja živi sa dvoje dece i bratom koji je invalid i teško se kreće.
"Teško se živi. Kada nismo imali baraku palili smo vatru ispod mosta. Nepokretan brat se godinu dana nije okupao jer nemamo uslove za to. Htela bih samo jednu kućicu i krov nad glavom za decu. Jedan sin mi ima tri godine, drugi sedam i svako jutro ga vodim u školu koja je nedaleko odavde. Snalazim se, ali živimo u bedi i siromaštvu", priča nam i Violeta svoju priču.