Na čuvenoj novčanici bivše Jugoslavije u iznosu od 1.000 dinara, mnogi prave grešku, misleći da se nalazi fotografija čuvenog rudara Alije Sirotanovića, ali to nije tačno. Reč je o Arifu Heraliću, ne rudaru, nego livcu na visokoj peći u Zenici. Njega često mešaju s Alijom Sirotanovićem, zbog sličnog lika iako njihova lica na novčanicama nose drugačiju simboliku.
Arif Heralić je obeležio vreme uspona i nade u posleratnoj Jugoslaviji, a Alija Sirotanović vreme ekonomskog pada koji je nagovestio dolazak devedesetih. Arif Heralić je bio livac, radnik na visokoj peći, čiji je životni put pratio niz tragedija.
U Zenicu je došao iz Maglaja, gde su tokom Drugog svetskog rata ustaše ubile pedesetak članova njegove familije. U zeničkom naselju Crkvice je živeo skromno. Od dvanaestoro dece koje je dobio, do školskog uzrasta je preživelo sedmoro. Težak život i brojne tragedije odvele su ga u alkoholizam i kasnije u tešku bedu. Umro je 1971. godine.
Simbol srećnog radnika
Njegov lik, koji se prvo nalazio na novčanici od 1.000 jugoslovenskih dinara, a kasnije zbog denominacije i redizajna na novčanici od 10 dinara, zabeležio je Nikola Bibić, fotograf beogradske „Borbe" 1954. godine. Popularni "som" je trebalo da simbolizuje srećnog i zadovoljnog radnika u mladoj jugoslovenskoj industriji, sve ono što Arif Heralić nikada nije bio.
Rudar Alija Sirotanović, koji je radio u ugljenokopu Kreka, bio je deo propagande, rudarske udarničke kampanje koja je zavladala u komunističkim državama nakon Drugog svetskog rata. Kada je u jednoj smeni iskopao 17 tona uglja, navodno je nadmašio Rusa Alekseja Stahanova, koji je još od 1935. godine važio za nedostižni rudarski uzor. Iako je ovo neformalno rudarsko takmičenje bilo aktuelno u vreme sukoba između Tita i Staljina, Alijin lik je završio na novčanici od 20.000 dinara tek 1987. godine, i zadržao se veoma kratko, jer je novčanica povučena iz upotrebe.
Lik Arifa Heralića je bio daleko poznatiji u javnosti, ali su anegdote iz života i biografija Alije Sirotanovića bili mnogo vedriji i mnogo su se više uklapale u političku propagandu. Najpoznatija anegdota je kada je, navodno, tokom Titove posete rudniku Alija rekao maršalu da ima loše uslove rečima: "meni treba veća lopata da bih bolje radio". Iako je Alijina osnovna alatka bila pneumatska bušilica, a ne lopata, legenda kaže da je Alija sebi iskovao lopatu duplo veću od ostalih u rudniku i tako nastavio da obara rekorde u eksploataciji uglja.
On je odbio ponuđen stan u Brezi i ustupio ga onima koji nisu imali krov nad glavom, a kada je od Tita kao poklon dobio auto po želji odabrao je Fiću. O njemu i danas rado pričaju njegovi potomci. "Kad je umro Tito, dedo je plakao tri dana" , izjavila je njegova unuka u intervjuu zagrebačkoj Areni.
Porodica Sirotanović je bila rudarska, svih sedam braće i većina njihovih sinova su se bavili ovim zanimanjem. Danas jedna ulica u Brezi nosi ime ovog udarnika, a u krugu rudnika stoji njegova bista. Alija je ceo radni vek proveo u istom statusu kao rudar-brigadir. Penzionisao se sredinom sedamdesetih i ostatak života živeo od svoje skromne penzije, kažu, u siromaštvu. Umro je 1990. godine, opet simbolično, u vreme kad je nestajala i država Jugoslavija.
(MONDO)