Sa lepim i toplim vremenom povećava se i verovatnoća da u prirodi sretnete zmije, upozoravaju iz Nacionalnog parka Tara.
"Nema potrebe za panikom, ali oprez je neophodan. Poznato je da se zmije više boje od ljudi, nego mi od njih. Ukoliko odlazite u prirodu nosite duboku obuću, debele čarape i duge pantalone, a ako naiđete na zmiju pokušajte da je zaobiđete", poručuju oni.
Ističu da ljudi ne pokušavaju da zmiju oteraju i tuku štapom. Takođe, preporuka ljudima je da bi bilo dobro da prave malo jače korake ili da lupkaju nekim štapom kako bi zmija osetila vibracije i pobegla,
"Kada ostavljate odeću ili obuću na mestima koja su dostupna zmijama, pre nego što se obučete dobro pregledajte garderobu kako bi bili sigurni da se zmija nije negde uvukla. Na području NP Tara registrovano je deset vrsta gmizavaca, odnosno pet vrsta zmija od kojih je samo jedna otrovnica - poskok", napominju u NP Tara.
Poskok je najrasprostranjenija, najduža i najopasnija evropska otrovnica. Odrasle jedinke narastu oko 65 centimetara, mada mogu da dostignu i 100. Na glavi ima izraštaj u obliku "roga". Mužjaci su pepeljastosivi, a ženke su najčešće smeđe, sivosmeđe ili crvenosmeđe, sa izraženom romboidnom šarom na leđima. Zabeležen je mali broj poskoka koji nisu imali svoj karakterističan "rog".
Poskok je prilično trom i nije agresivan, a kada je uznemiren počinje da sikće i pokušava da pobegne. Nasuprot verovanju, poskok ne ume da skače.
Međutim, može da smota zadnji deo tela, pa onda uzdigne prednji i brzo ga izbaci napred da ugrize žrtvu, zbog toga se stiče utisak da "skače". Doseg takvog "skoka" je 40 centimetara. Otrov mu je izuzetno snažan, a ujeda samo kada je u opasnosti. Smrtni ishodi kod ljudi su izuzetno retki. Hrani se sisarima, gmizavcima, ređe mladuncima ptica. Prirodni neprijatelji su mu kune, divlje svinje, ježevi, neke vrste ptica poput čaplji, vrana i grabljivica. U NP Tara se sreće na suvim, kamenitim i dobro osunčanim mestima. Vrsta je zaštićena prema nacionalnom i međunarodnom zakonodavstvu.
(MONDO)