Beograđanka Zorana sa platom od 1.000 evra na menadžerskoj poziciji rizikovala je sve, napustila posao i otišla u Nemačku da radi kao sobarica u jednom hotelu za duplo veću platu.
"Od početne pozicije prodavca u Srbiji, brzo sam napredovala do menadžera radnje, i došla do plate koja je bila skoro 1.000 evra. To je za naše uslove bilo i više nego dobra zarada, što je i bio moj cilj. Međutim, s preuzimanjem te obaveze nisam ni shvatala koliko će poslova još pasti na mene. Često sam morala da ostajem duže, tako da više nisam imala privatni život. Dugo sam razmišljala a onda sam presekla. Sve sam napustila i otišla u Nemačku da radim kao sobarica 2.200 evra", priča Zorana iz Beograda, koja je kod nas nekoliko godina radila u prodavnici poznatog svetskog brenda.
Sa platom od 1.000 evra Zorana je morala svakodnevno da ostaje duže na poslu bez nadoknade, a vremenom je izgubila i privatni život. Kada je otišla u Nemačku, iako na težu poziciju njen život se totalno promenio.
"Osim što sam ostajala duže, ja sam i kada stignem kući morala da budem na vezi sa njima jer su me zvali za svaki problem. I to je postalo frustrirajuće. Stalno sam plakala i bila nezadovoljna. Pare mi ništa nisu značile jer ja društveni život nisam imala. Kada sam otišla u Nemačku, iako kao sobarica, za mene je započeo totalno novi život. Ovde se tačno zna red i poštuje se Zakon. Radim 8 sati dnevno i ni sat preko toga. A kada završim svoje radno vreme, imam sve vreme za sebe", priča ona.
Zorani poslodavac pokriva većinu troškova stanovanja i režija. Stan joj je ponuđen u okviru tog hotela, za koji od nedavno plaća 300 evra ukupno sa svim režijama. U hotelu u kom radi ima obezbeđene obroke, tako da joj mesečna primanja ostanu skoro "čista".
Tokom pandemije, dok je većina radnika u ugostiteljstvu zbog restrikcija bila bez posla, Zorana je bila poslata kući, ali je u to vreme i dalje bila plaćena.
"Za vreme korone u periodu zaključavanja poslali su nas kući. Ja sam došla u Srbiju, ali sam za to vreme uredno primala platu na račun. Ne celu, ali polovinu, što je mojim prijateljima bilo neverovatno da poveruju, da ja ne radim ništa i primam 1.000 evra", priča ona.
Ona kaže da uprkos sadašnjoj krizi koja je Nemačku veoma uzdrmala, posla i dalje ima, a kako bi privukli radnike, Nemci spremaju za radnike veće plate i bolje uslove, kako bi ih pridobili i zadržali. Iako život u tuđini ume da bude težak, Zorana kaže da se čovek na bolje brzo navikne, pa nostalgija ode u drugi plan.
(MONDO/Blic)