Od početka jula meseca više ljudi utoplio se u rekama u jezerima Srbije. Mladići A. M. (29) i F. L. (29) iz okoline Uba, koji su u nedelju 10. jula nestali kada im je potonuo motorni čamac u mestu Provo, nađeni su mrtvi u utorak 12. jula na obali reke Save kod Kupinova. Potom, 10. jula Radoslav K. (32) utopio se na reci Tisi u Čurugu, on je bio na kupanju i iznenada je potonuo. Samo dan pre toga, 9. jula dečak (12) izgubio je život na divljoj plaži na Dunavu blizu ribarskog ostrva u Novom Sadu.
"Po statistici Svetske zdravstvene organizacije utapanje je treći uzrok smrti kod dece između pet i 12 godina", rekao je Marko Mladenović, komandir ronilačkog voda, Ronilačke jedinice Žandarmerije.
"Jedno je neiskustvo, drugo je potcenjivanje reka i jezera i svega ostalog, a treće je nepoznavanje i nepoštovanje. Ljudi ulaze ishitreno u vodu", kaže alas Renato Grbić.
Prema statističkim podacima u Evropi se 19.000 ljudi utopilo tokom prethodne godine. "Utapanja nisu češća nego što su bila ranije, čak mislim i da je smanjen broj od kako mi vršimo apele i preventivno radimo po pitanju toga. Mislim da je sad mnogo više medijski propraćeno, da može do ljudi da dođe više informacija da se neko utopio", kaže za Usijanje Marko Mladenović, komandir ronilačkog voda, Ronilačke jedinice Žandarmerije.
Kada se prijavi nestanak za koji se sumnja da je utapanje prvo se angažuje policija. "Na velikim rekama i morima izlazi rečna ili morska policija ili pomorska policija, koja traži telo. Posle ronioci ukoliko telo ne ispliva", kaže Renato Grbić.
"Policijske uprave kada dobiju dojavu da je došlo do utapanja ili do nestanka nekog lica prvo preko direktorata policije angažuju ronilačku jedinicu, koja radi na teritoriji cele Republike Srbije i mi ovde dežuramo konstantno, krećemo na zadatak i tamo smo dok se posao ne obavi", kaže Mladenović.
Renato grbić ističe da je bitan faktor za pronalazak utopljenog tela je temperatura vode.
"Pogotovo u letnjem periodu kada se sve to brzo dešava za dan, dva, tri, pet. A zimi to ide, imali smo primer sa Mateom Perišem gde je to trajalo više meseci, zato što je voda 2 ili 3 stepena kao da je telo u frižideru. Ta hladna voda drži telo celo u tsanju normalnom, sve dok temperatura ne otopljava i da temperatura uradi ono što treba i da izbaci to telo ranije", kaže Grbić.
Mladenović potom navodi da postoji razlika kada dođe do utapanja u jezerima i rekama. To se dešava zbog toga što reke imaju svoje rečne tokove, dno je muljevito, dok su jezera su uglavnom dublja.
"Što se tiče pronalaska veća je verovatnoća za pronalazak tela u jezeru nego u rekama, jer je i vidljivost veća nego u rekama. Na reci se sve dešava na dodir na pipanje, to je sve na par santimetara od vaših očiju ali ne vidite. Nijedna plaža na svetu ni pristup vodi nije bezbedan ukoliko ne znate da se ponašate u skladu sa prirodom. Ukoliko se odlučite za domor pored reke, jezera ili bazena vazno je da poznajete pravila", ističe Grbić.
Kako bi se sprečili tragični ishodi, poželjno je da se u čamcima nose sigurnosni prsluci, plivači i oni koji to žele da postanu treba da povećaju opreznost i kupaju se samo u uređenim kupalištima.
"Jedina prava preventiva jeste da se deca nauče da plivaju. Tu postoji problem infrastrukture, potrebi su bazeni, koji nisu dostupni u svim mestima i ovi apeli, obuke i pokazne vežbe koje imamo na različitim kupalištima mislim da nisu dovoljne da se spreči problem koji definitivno postoji", zakčljučio je Mladenović.
Pogledajte snimak sa savetima za sigurno plivanje u reci ili jezeru:
(MONDO)