Voditelj Ivan Ivanović je u nedavnom intervjuu ispričao malo poznate detalje iz svog života koji se odnose na period kada je radio kao obezbeđenje u izraelskoj i američkoj ambasadi.
"Ja sam radio kao obezbeđenje u izraelskoj ambasadi kad je bilo bombardovanje. Mesec dana pre bombardovanja sam naslućivao, a deset dana pre samog početka znao da će se to desiti. Niko nije hteo da mi veruje. Obezbeđenje sam radio 14 godina. Bio sam od onog što stoji na trotoaru ispred zgrade do toga da sam čuvao ambasadora Vilijama Montgomerija. Radio sam državnički i antiteroristički sekjuriti. Od obuke sam završio u SAD takozvani - emergency driving surveillance detection. U izraelskoj ambasadi sam bio obučen za sve osim za pucanje. Tu obuku sam prošao u našoj vojsci pre toga. U američkoj ambasadi sam deo treninga ja držao a to gde su me oni slali su bili neki veoma ozbiljni kursevi u SAD koji završavaju ljudi iz FBI", rekao je Ivanović za Agelast podkast.
U jednom trenutku je, kaže on, bilo nas 6 u Srbiji obučenih za to.
"Bio sam i u tom poslu na visokom nivou. Ništa u životu nisam radio da bih bio drugi ili peti. A inače ja sam dao otkaz u američkoj ambasadi u februaru 2011. a počeo sam da radim Veče sa Ivanom Ivanovićem u maju 2010. A ceo “Keš taksi” sam radio paralelno sa poslom koji sam obavljao u američkoj ambasadi. Ali “Veče sa Ivanom Ivanovićem” je donelo tu neku nenormalnu popularnost, nikada viđenu za neko TV lice pre toga. Mene je obezbeđenje izvodilo u Novom Sadu na proslavi 100 godina Štranda. Sedam ljudi iz obezbeđenja sa onim metalnim ogradama razgrću ljude da bih ja mogao fizički da prođem. To je bila popularnost vrhunskih pevača a ne TV lica", rekao je Ivanović.
Potom se osvrnuo na jedan događaj posle koga je odlučio da je vreme da da otkaz u ambasadi.
"Zove neki Amerikanac i kaže kako komšija buši, ovaj ga pitao je l’ može tiše i ovaj ga otera u pi*ku materinu. I sad mi dolazimo da razgovaramo sa komšijom. Ja dolazim, batica otvara vrata, gleda levo desno i kaže – šta je ovo, neka skrivena kamera?! Nije brate, dolazim iz američke ambasade. On mi i dalje ne veruje. Ja vadim legitimaciju i kažem mu – vidi ja majke mi radim u ambasadi. E sad ovo kad se desi – on ti se žali a ti ga oteraš u pi*ku materinu – onda on zove nas i mi dođemo da te zamolimo da ispoštuješ kućni red. I to je to. I on me pita onda a šta ako i nas otera u pi*ku materinu? Ništa brate, kažem mu, onda mi zove muriju, a njih verovatno nećeš oterati. I on me posle toga još jednom pita da li ja zaista radim u ambasadi. I posle se vratim u kola i krenemo u grad, stanemo na Terazijama da kupimo žvake i naletimo na neku ekskurziju. Opalim jedno 30 fotki sa decom. I onda kažem sebi – ne možeš da radiš u obezbeđenju a da si sam po sebi cirkus", rekao je Ivanović.
E sad, dodaje on, ja tamo u ambasadi imam super posao, a ovo na TV-u mi sve nešto nesigurno, preko noći svi ti nešto titraju, a ja sam u fazonu, ej ja sam isti onaj od juče.
"Imao sam u emisiji neke fore o Hilari Klinton i tadašnji šef me pozove na razgovor i kaže mi kako ne mogu da radim u Stejt departmentu a da istovremeno vređam državnog sekretara SAD. Čekaj, ja radim stend ap komediju, vi ste to izmislili, vi ste izmislili slobodu govora, kako sad ovo, pitam ga. I on me pogleda i kaže – mislim da obojica znamo o čemu pričam. On mi onda kaže sledeće – možeš sam da odeš, što bi bilo najelegantnije ili a da ja… Čekaj, rekoh, šta ćeš da mi daš otkaz zbog fore o u emisiji?! Ma ne, naravno da ne, reče mi, ali ću napraviti uslove zbog kojih ti se neće ostajati ovde. I tako sam napustio taj posao", rekao je on i dodao da je imao specijalnu dozvolu ambasadora Majkla Polta da mogu da radim na televiziji.
Kada je reč o poslu u ambasadi, Ivanović kaže, da se njegov zadatak svodio na to da ako neko pripuca da će skočiti i primiti metak umesto tog nekog.
"Ako pođeš od te pomisli jasno ti je da moraš da budeš ozbiljna budala da bi to radio. Moraš da nađeš neki ideal koji te pokreće. Ti ideš na posao ubeđen da ako dođe terorista sa prtljažnikom punim eksploziva da ćeš ga ti videti na vreme i da ćeš na vreme evakuisati sve ljude koje je on došao da ubije. Evo kako to u praksi izgleda – budiš se ujutru u 5 i 20. Briješ se i govoriš sebi da je danas taj dan. Danas dolaze da ubiju američkog ambasadora ili dolaze da bombom raznesu izraelsku ambasadu. Obriješ se i obučeš sa tom mišlju. Potom odeš do kola, prvo pregledaš svoj auto da te neko nije okitio nečim. Onda sa ekipom pregledaš ambasadorov auto. Potom sa svim tim ideš tamo gde on živi. Dok ga čekaš da izađe, u međuvremenu ti stiže njegov raspored za taj dan. Ogranizuješ kako ćete ići tog dana, da li si prethodnica, da li ideš sa njim, da li si pratnja. Za sve tri varijante važe različita pravila. I ceo dan ponavljaš sebi da je danas taj dan. Posle toga, uveče će on da ide negde u izlazak a ti sve ono što si radio tokom celog dana moraš da uradiš i za taj klub. Njega ostaviš kući oko pola 2, vratiš njegov auto, postaraš se da sve bude ok, dođeš kući oko 3. I onda u 5 i 20 ponovo ustaješ sa istim mislima. I tako svaki dan dok se baviš tim poslom", rekao je on.
Kaže kako je bavljenje tim poslom više od jedne decenije ostavilo neke "stvari" koje mu smetaju i dan danas.
"Ja ako uđem u neku prostoriju i ako u njoj provedem pet minuta sa 80 posto preciznosi mogu da ti nacrtam celu prostoriju, opišem sve što ima u njoj i da opišem sve ljude koji su sedeli unutra. I sad zamisli kad kao poznata ličnost uđem negde ja primećujem sve one stvari koje drugi ne primećuju – ko me gleda, šta je rekao, ko se muno laktom. Ti instinkti su mi oslabili ali ne možeš u potpunosti da ih se rešiš. Ja i dalje aktiviram daljinski od kola sa te neke distance na kojoj ne bi trebalo da poginem ako nešto eksplodira", ispričao je Ivanović.
(MONDO)