Prava buru u javnosti izazvao je tekst u kome smo preneli svedočenje hrvatskog istoričara Gorana Šarića da je srpska vojska izgubila u Boju na Kosovu, i da su se, rame uz rame sa Srbima na Kosovu borili i vitezovi Templari. Samim tim treba podsetiti i da je veliku polemiku izazvala i izjava našeg uglednog istoričara Dejana Ristića da je Obilić bio mitska a ne istorijska ličnost.
"Ukoliko konsultujemo turske izvore i tursku tradiciju, Miloš Obilić je taj koji je ubio Murata. I to se prema njima desilo na prevaru. Svi smo gledali film i znamo kako se to desilo, a znamo i iz srpskih epskih pesama. To ubistvo na prevaru je dakle deo osmanske tradicije. Ono što nam kažu srpski pisani izvori nastali nekoliko nedelja nakon Kosovske bitke – oni nam govore o tome da nikakve prevare nije bilo već da je Murat I ubijen u bici na konju. Ubili su ga dvanaestorica zavetovanih srpskih plemića. Koji su to izvori? To su dva pisma koje je Tvrtko I veliki poslao Trogiranima i Fiorentincima obaveštavajući ih o ishodu prve Kosovske bitke naglašavajući da je tom prilikom došlo do ubistva Murata I i da su to učinili 12 zavetovanih srpskih plemića".
Ristić navodi da je Miloš Obilić mitska a ne istorijska ličnost baš kao što su to i Toplica Milan, Kosančić Ivan, Jug Bogdan.
"Njih u pisanim izvorima nema. U kasnijim izvorima koji pripadaju narodnoj tradiciji i epici uvodi se Obilić. Vidi se da su tvorci naših epskih pesama preuzeli osmansku tradiciju o tom ubistvu na prevaru. To je veoma zanimljivo jer mi nismo poklonili poverenje našim pisanim izvorima nastalim od strane onih koji su bili neposredni svedoci. Mi smo poklonili poverenje pisanim izvorima naših protivnika koji su nastali nekoliko decenija posle bitke koji govore da Srbi nisu tog jedinog osmanskog vladara koji je stradao ikada u bici ubili na dostojan način već su ga ubili na prevaru. Tog ubicu, koga osmanska tradicija naziva Miloš Obilić, oni opisuju najpogrdnijim imenima jer se drznuo ruku na padišaha", kaže Ristić.
Ali hajde da pogledamo zaista šta kaže druga strana, šta kažu turski izvori.
Jeda od najpoznatijih turskih istoričara Halil Inaldžik kaže da je Boj na Kosovu završen pobedom Osmanlija, uprkos tome što se levo krilo turske vojske potpuno raspalo. "Na njenom čelu je bio princ Jakub. Ipak, pobedu je odnela vojska kojom je komandovao princ Bajazit. Što se time Muraotove smrti, o kojoj ima nekoliko verzija, Inalčik kaže da je umro obilazeći bojno polje. Dok je šetao sa nekoliko vojnika, Miloš Obilić, koji se sakrio među leševima palih vojnika, je uspeo da ga smrtno rani", piše Inaldžik.
S druge strane, turski profesor Firidun Emedžan navodi nekoliko verzija ovog događaja.
"Dok je Murat I išao na Kosovo polje, Lazar je okupio svoje zajedničke trupe, među kojima su bili i ratnici različitih nacionalnosti. U izvorima se često preuveličava broj vojnika osmanske vojske. Pretpostavlja se da su snage obe strane bile međusobno jednake, a kako on kaže broj vojnika na svakoj strani je bio nešto više od od 30.000. Podaci o ratnom poretku u osmanskim izvorima su različiti. Sultan i janjičari su bili u središtu osmanske vojske, princ Bajazit je bio u desnoj, a princ Jakub na levoj. Kod Srba centralni deo vojske je predvodio Lazar, na desnoj strani je bio njegov zet Vuk Branković a na levoj vojska koju je poslao bosanski kralj Tvrtko", navodi prof. Emedžan.
Podaci koji se javljaju u različitim izvorima o toku same bitke su doveli do mnogih neslaganja i rasprava, kaže on.
"Međutim, prema većini izvora srpska vojska, tačnije njena konjica, napala je prva. Posebno se ističu tri faze bitke - povlačenje Srba posle prvog napada, povlačenje srpskog despota Vuka Brankovića i vojske koju je poslao kralj Tvrtko i pogibija Murata I i Lazara u poslednjim delovima rata. Osmanski izvori su se uglavnom fokusiraju na smrt Murata I. U njima se navodi da je prvo ubijen on, a potom i Lazar, koji je uhvaćen. Verzija koja se najčešće pominje o ubistvu Murata je slična onoj koju je izneo Inaldžik - dok je Murat šetao sa vrlo malo vojnika, jedan od ranjenika na zemlji mu je rekao da želi nešto da mu kaže, dobio je dozvolu da priđe sultanu i tada ga je probo nožem koji je imao kod sebe. Ima verzija koje tvrde da je Miloš ranije bio deo Muratove vojske ali je u nekom trenutku napustio Osmanlije i prešao u hrišćanstvo. Prema toj verziji, Miloš je mogao da priđe blizu sultanu jer ga je Murat prepoznao od ranije. Najslabije potkovana argumentima je ona verzija događaja koja sugeriše da je sve bio dogovor princa Bajazita i Vuka Brankovića", rekao je turski profesor.
(MONDO)