Talas bankrota u Nemačkoj kao posledica sankcija Rusiji - to tvrdi predsedavajući Odbora Bundestaga za energetiku. Hoće li taj talas da potopi i druge zemlje Evropske unije bilo je jedno od pitanja za za profesora Ekonomskog fakulteta u Beogradu dr Ljubodraga Savića.
Kako je kazao, Srbi po običaju najmanje razgovaraju o onome što bi trebalo najviše da ih brine.
"Nemačka je najveća evropska zemlja, najveća ekonomija i najveća industrija u Evropi. Industrija Nemačke je na nivou jednakom, otprilike, industrijama Italije, Francuske i Velike Britanije zajedno. Srbija je najmanje dvostruko povezana sa EU u ekonomskom smislu. Dve trećine naše spoljnotrgovinske razmene se odvija sa zemljama EU i Nemačka tu prednjači, Italija takođe. I drugo, mi imamo veliki broj nemačkih fabrika koje u Srbiji zapošljavaju veliki broj radnika. To je nešto što je obezbeđivalo dinamizam srpske ekonomije. Posebno je to bilo važno u vreme epidemije i sada u vreme ekonomske krize u kojoj se nalazimo. Šta je sada problem sa našim fabrikama, sa njih preko 90 odsto? To što nemaju finalni proizvod s kojim idu same na tržište, već one proizvode za poznatog kupca, kako se to kaže u ekonomiji, a to su nemačke kompanije koje su napravile filijale u Srbiji i proizvode za Nemačku. Ako nemačke fabrike dobro funkcionišu, funkcionisaće i sprske. Ako nemačke fabrike ne funkcionišu kako se očekuje, probleme će imati i srpske kompanije", rekao je prof. Savić u "Uranku“ na K1.
Prema njegovim rečima teško ćemo se izvući iz ove krize.
"Imali smo pandemiju koja je svetu uradila to što je uradila, a na to se nadovezala i ekonomska kriza, logično. Ali, da je bila samo kriza u vezi sa pandemijom to bi se već saniralo. Pošto je došlo do rata u Ukrajini sada se situacija u svetu neverovatno zakomplikovala – svakog dana imamo neki novi rat, nove sukobe i pregrupisavanja. To je jedna stvar, a druga jednako važna je ta da smo od 2007. do 2009. imali žestoku ekonomsku krizu koja je po parametrima možda bila veća nego što je sada. Ali, razlika je u tome što je tada u Londonu, u proleće 2009, organizovan samit G20 najrazvijenijih zemalja sveta. Imali smo globalne mere i svi smo bili na istoj strani i borili smo se protiv ekonomske krize. A sada? Sada smo svi na različitim stranama i to je već opasnost, jer svako gleda da završi svoju priču“, upozorava dr Savić.
Ističe da ne zna o čemu Evropa misli ali da ne bi voleo da je u njenoj koži.
"Olako su prešli preko činjenice da će Nemačka najviše biti u krizi. Imali smo dobru političku, a posebno ekonomsku saradnju Nemačke i Rusije. Dva ratna protivnika koji su odlično sarađivali. Nemci su razvijali svoju industriju na jeftinim ruskim sirovinama i energentima. To se sada izmaklo. Sankcije koje je Nemačka uvela Rusiji su fatalne za Nemačku. Razmišljam stalno šta bi bilo da su na vlasti ostali Mereklova ili Tramp. Da se Rusiji skinu sankcije, ni to ne bi mnogo promenilo situaciju. Nije samo problem na relaciji Rusija – Zapad. Ovo je civilizacijski obračun Kine, Rusije, Indije. Kina je jedan od najvećih svetskih igrača, kineska ekonomija je najdinamičnija. Ona mnogo toga odvlači. Suštinski problem je što je Zapad sa svim svojim vrednostima od II svetskog rata potpuno doiminantan i kreirao je uz ekonomska i sva druga pravila. Po prirodi i logici stvari sada gubi svoju dominaciju i druge zemlje hoće da skrate tu dominaciju Zapada i to je civilizacijski sukob. Završetak rata u Ukrajini može samo da olakša situaciju, ali kriza neće stati“, rekao je on.
Prof. Savić kaže da je većina ljudi u svetu, a možda čak i u Srbiji, očekivala da će Rusiju osuditi 90 odsto svetskog stanovništva.
"To se nije desilo i svakog dana imamo svrstavanje na relaciji Istok – Zapad. Kina dobro vidi, ovo je samo predigra za novu priču, a to je kineska. To vide i druge zemlje koje samostalno ništa nisu mogle da urade pa se sada svrstavaju uz Istok. Na primer, Saudijska Arabija. Američki predsednik se poklonio nekome za koga je rekao da je najveći tiranin. Koga sledi sada Saudijska Arabija kada je reč o nafti - Ameriku ili Kinu? Nešto se promenilo“, kazao je Savić.
Napominje da i najveće kompanije sveta mogu da „odu pod led“ i da proglase bankrot.
"Većina prestane da radi, a neke i ostanu, samo suze delatnost. To je na Zapadu uobičajena stvar i to je tržišna privreda. I ne mogu sve zemlje propasti. Lufthanza ima problem godinama, pa je država pomogla. Toga će, nažalost, biti sve više. Ono što je problem kod bankrota i situacije kada kompanija zapadne u probleme je to što je ta kompanija u vezi sa mnogim drugim kompanijama te u propast povuče i njih. To je taj cunami koji preti i zapadnim i nemačkim kompanijama. Toga će tokom zime biti sve više“, rekao je on.
On je kazao da grejanje još uvek nije tema u Nemačkoj.
"Oni drugačije funkcionšu, po principu koliko potrošiš – toliko platiš. Zavisi sve od toga kakva će biti zima i koliko će trajati. Sada znamo da je tražnja manja, ali u fabrici može čovek da smanji proizvodnju, ali čovek u kući ne može da se tri dana greje, a tri ne greje. To su problemi koji tek dolaze sa zimom. Svi problemi će eskalirati kada dođe zima i biće mnogo teži", rekao je on.
Prof. Savić napominje da će biti više socijalnih nemira i dodaje da je o tome trebalo da razmišljaju oni koji su olako mislili da će Rusija bankrotirati i lako izgubiti rat.
"Nisu razumeli da se Rusija više puta, kroz vekove, našla u takvoj situaciji i da ima iskustva. Nemačka je najuređenija zemlja na svetu. Kod njih je sve u minut, to je dobro organizovana efikasna i država u kojoj sve teče kao po loju. Zamislite situaciju kada u Nemačkoj nema gasa, električne energije, posla, kada nemate deci da date dovoljno hrane. Oni ne mogu da shvate to. Znate kada su nemački vojnici shvatili da počinju da gube II svetski rat? Kada u ruskoj zabiti, u ruskoj zimi, nisu za doručak dobili kajganu, toplu čokoladu i maslac. To je možda zgodna anegdota da objasni ovu situaciju. Zamsilite u 21. veku da Nemci nemaju dovoljno gasa i hrane. Kad se ljudi počnu smrzavati, gladovati, kad ostanu bez posla - izaći će na ulicu. I moliće Putina da im pošalje gasa koliko im treba“, rekao je on.