Prvobitno pandemija izazvana korona virusom, a potom rat u Ukrajini uticali su na na poslovanje i ranjivost globalnih lanaca snadbevanja.
Ograničenost kretanja, zatvaranje granica, nebezbedne rute, ekonomske sankcije, ratovi, ali i pitanja ponude i potražnje samo su neki od uzroka poljuljanog procesa globalizacije. Profesor Ekonomskog fakulteta, Ljubodrag Savić za ''Politiku'' govorio je o problemu globalizacije.
Savić kaže da se globalizacija nalazi u velikom problemu i dodaje da je do toga došlo još onda kada je počela globalna pandemija. Tada su se ''pokidali'' lanci snadbevanja i države su počele da se brinu o svojim ekonomijama i da samo rešavaju sopstvena pitanja.
"Naravno sa energetikom i hranom tokom ukrajinske krize sve je otišlo u nebesa i svako gleda da bude samodovoljan. Sve govori u prilog tome da je štap globalizacije načet. Međutim, prolazio je svet i ranije kroz mnoge teške periode, pa nije došlo do prekida tokova robe. Niko ne može da ospori činjenicu da se Srbija nalazi u globalizacionom procesu i niko nije srećan što imamo fabrike u kojima se motaju kablovi, ali sa druge strane šta je alternativa. Globalizacija je nešto što u suštini svima većinski odgovara i ima svoje dobre i loše strane. Nisam siguran da je ovo kraj globalizacije, ali će biti drugačija i izmenjena. U nekim segmentima će se sporo oporavljati veze koje su postojale, ali nemam dilemu da će neke stvari da se vrate gotovo u pređašnje stanje čim prođe kriza", izjavio je profesor za Politiku.
Ljubodrag Savić smatra da će se doći do sklapanja novih saveza i novih podela i dodao da svet neće biti uređen kao pre, dok će Evropa lagano silaziti sa istorijske scene SAD će zadržati svoju poziciju. S druge strane Kina će ojačati svoje mesto na međunarodnoj sceni, u ekonomskom smislu zagospodariće svetom i najverovatnije uticati na proces globalizacije, zaključio je Savić.
Amerika i Evropa nastoje trenutno da smanje štetu što je više moguće tako što skraćuju svoje lance snadbevanja, i to nakon izricanja mnogobrojnih ekonomskih sankcija Rusiji. Međutim, činjenica je da će Amerika i Evropa dobavljače opet potražiti na istoku kada se sve normalizuje, jer kako naglašava, jedno je logika države, a potpuno drugo logika ekonomije.
"Zapad ne može da bude mesto jeftine proizvodnje i ne može da bude konkurent KIni", zaključio je Savić i podsetio na razgovor između bivše predsednika Baraka Obame i Stiva Džobsa:
"Kada je Barak Obama, bivši predsednik SAD, pitao Stiva Džobsa, osnivača kompanije 'Epl’, zašto ne vrati proizvodnju iz Kine u Ameriku on je odgovorio da kada je tražio od svojih inženjera da urade staklo na telefonu koje će trpeti habanje, rekli su da će to moći da naprave za godinu i po dana, a Kinezi su kazali da im za to treba dva meseca i pitali su kolika količina je potrebna".
S druge strane i američki ekonomista, Daglas Irvin smatra da je globalizacija u opadanju već duže vreme. A kao glavni pokazatelj je udeo međunarodne trgovine u globalnom bruto društvenom proizvodu (BDP). Kako kaže Irvin, on je svoj vrhunac imao 2008. godine pre početka svetke ekonosmke krize iste godine. Ali nakon 2008. i 2009. godine odnos izvoza prema BDP-u širom sveta je stagnirao ili se smanjio.
Populizam i protekcionističke ekonomske politike, odnosno mere kojim jedna država pokušava ograničiti plasiranje stranih proizvoda na domaćem tržištu su jedni od razloga zašto je globalizacija u padu, smtatra Irvin i drugi stručnjaci, prenosi ''Dojče vele''. Oni dodaju da je kao jedan od jačih faktora za kočenje globalizacije i pandemija izazvana korona virusom. Ona je dovela je u pitanje proizvodnju po modelu „taman na vreme”, smatra Megan Grin, ekonomistkinja na Harvardovoj Kenedijevoj školi.
"Taman na vreme" podrazumeva da svaki šraf stiže odakle treba baš kad je potreban u proizvodnji, umesto da se skladišti. Tako se smanjuju troškovi, objašnjava ona i dodaje da da od pandemije vlada logika globalnih lanaca snabdevanja ali uvek uz plan "B", tako da firme nisu u škripcu ukoliko se globalni lanci pokidaju ili uspore.
Mnoge države ozbiljno razmišljaju o skraćivanju lanaca snabdevanja kako bi sve imale u komšiluku, zaključuje Grin i dodaje da je vrhunac globalizacije odavno iza nas.
"Rekla bih da je napredak globalizacije daleko sporiji nego pre, ali još nismo na terenu deglobalizacije"-.
(MONDO/Politika)
