Popis stanovništva počeće 1. i trajaće sve do 31. oktobra, a anketiranje građana vršiće se na tradicionalan način, od vrata do vrata. Građni će biti u obavezi da sarađuju i odgovaraju na sva postavljena pitanja. Snežana Lakčević, pomoćnica direktora Republičkog zavoda za statistiku, kaže da su u skladu sa Zakonom o popisu stanovništva, domaćinstava i stanova, građani dužni da učestvuju na popisu i da daju potpune i tačne odgovore na skoro sva pitanja.
"Izuzetak su tri pitanja, od kojih su dva u skladu sa Ustavom Republike Srbije, a odnose se na nacionalnu pripadnost i veroispovest. Treće pitanje na koje ne mora da se odgovori glasi 'da li lice ima problema u svakodnevnom funkcionisanju zbog lošijeg vida, sluha, hoda, pamćenja'. Odgovor na ta tri pitanja može da glasi: 'Ne želim da se izjasnim.' Kada je reč o nacionalnosti, svako može da se izjasni kako hoće, a popisivač neće smeti da komentariše ili postavlja potpitanja", priča Lakčevićeva.
Kada je reč o pitanju o nacionalnosti, na prošlom popisu 2011. godine, od 7.186.862 stanovnika Srbije, oko 5.000 građana bilo je neozbiljno, pa su se izjasnili kao Eskimi, Indijanci, navijači Crvene zvezde, kosmopolite, Marsovci itd.
"Ta priča privlači pažnju, jer je interesantna, ali je ta brojka bila zanemarljiva na nivou statistike. Ukoliko građanin odbije da učestvuje u popisu, u Zakonu postoje kaznene odredbe, ali verujem da će popisivač imati dovoljno argumenata i komunikacionih veština da ubedi građane da je važno učešće u popisu. U suprotnom će popisivač obavestiti svog instruktora, a on popisnu komisiju zaduženu za logistiku gradske opštine, koja će potom pokušati da stupi u kontakt sa tim građaninom. Ukoliko lice i dalje ne želi da učestvuje u popisu, u skladu sa zakonom, pokreće se procedura za pokretanje prekršajnog postupka. Prema Zakonu o Popisu stanovništva, domaćinstava i stanova, novčanom kaznom od 20.000 do 50.000 dinara kazniće se fizičko lice obuhvaćeno popisom koje odbije da odgovori na pitanja u popisnim obrascima ili da netačne i nepotpune odgovore. Međutim, uverena sam da je prisutna građanska svest, savest i odgovornost i ljudi neće odbijati da popisivačima odgovore na pitanja", priča Lakčevićeva za Objektiv.
Sagovornica ističe da popis stanovništva nije važan samo za jedan grad, državu, već i za našu sliku u svetu. Sa prikupljenim podacima Srbija će se porediti sa zemljama regiona i EU.
"Popisivači prikupljaju podatke na osnovu izjave građana. Jedino će zatražiti jedinstveni matični broj građana (JMBG). Lice koje se popisuje može da ga kaže napamet ili da ga pokaže na papiru, koji će popisivač vratiti odmah nakon elektronskog unosa. Istakla bih da će svi podaci biti zaštićeni, tajni, da su preduzete sve bezbednosne mere u cilju zaštite podataka", kaže Lakčevićeva.
Budući da ima i stanova i kuća koji nisu legalizovani, očekuje se da veliki broj građana, neće odgovoriti na pitanje koje se odnosi na kvadraturu životnog prostora.
"Sve ide na izjavu. Popisivačima je važno da lice tu živi i ništa više. Istina je da mnogi nisu iskreni, da popisivači u zgradi u kojoj su svi stanovi isti dobijaju različite odgovore o broju soba. Zanimljivo je da je na popisu 2011. godine najpouzdaniji podatak bio onaj o starosti i polu građana, a najmanje pouzdan o broju soba", kaže Lakčevićeva.
Neprijatnost na terenu
Ukoliko popisivači dožive neku neprijatnost na terenu od građana, na primer, udvaranje ili fizičko nasrtanje, dužni su da o tome obaveste svoje instruktore i policiju.
Dužnost popisivača je da se predstavi, kaže svrhu svog dolaska i pokaže legitimaciju sa logoom Zavoda za statistiku, fotografiju, ime i prezime, identifikacioni i broj lične karte. Ukoliko lice koje treba da se popiše želi da izvrši proveru, može to da učini pozivom na broj 0800 444 005.
U organizaciji popisa učestvovaće 150.000 popisivača, Preliminarni rezultati popisa do 30. novembra, dok se konačni očekuju od aprila 2023. do maja 2024.
(MONDO/Objektiv)