Često se čuje kako stanovnici svakog grada Srbije imaju karakterne osobine koje su specifične baš za njih - Novosađani su usporeni, Piroćanci i Vranjanci temperamentni, Beograđani nervozni i užurbani...
Mnogi se slažu da ne treba generalizovati i da nemaju svi ljudi iste osobine samo zato što potiču sa istog podneblja. Međutim, pojedini etnolozi takođe se slažu da geografija, istorija i podneblje mogu da stvore "mentalitet mesta ili grada", ali samo u određenoj meri.
Za MONDO su otkrili koje vrline i mane krase najčešće Čačane, Beograđane, Novosađane, Jagodince i Piroćance, naglašavajući da pravila nema i da ništa ne treba uzimati "zdravo za gotovo".
LALE SPORE, JUŽNJACI "LJUTICE", A SVI ZAJEDNO SVOJEGLAVI?
Prema rečima etnologa Sonje Savić, postoje karakteristike koje se vezuju za ljude iz raznih gradova, koje imaju pokriće u nauci koja se naziva etnopsihologija, narodnim predanjima i iskustvima. Kako kaže, na karakter ljudi na različitim podnebljima utiču istorijske prilike, geografija, socijalni status i mnogi drugi faktori.
"Ne postoje univerzalne osobine koje su zajedničke za sve ljude u Srbiji. Ipak, decenijama se sa srpskim mentalitetom vezuju osobine kao što su ponos, inat, svojeglavost, hrabrost, borbenost, lakomislenost, prostodušnost. Isto tako postoje i mišljenja da se Srbi od grada do grada razlikuju i da svi imaju svoje posebe osobine. To ima svoje utemeljenje u nauci. Da li živite u ravnici, na planini ili velikom gradu, svakako ima određeni uticaj na stvaranje mentaliteta" , kaže etnolog.
Vojvođani važe za ljude koji su usporeni, deluju ravnodušno, imaju smirene reakcije i sve im je “sve ravno”. Neki naučnici smatraju da geografija ima velikog uticaja na to.
"Još od doba Austrougarske koja je imala veliki uticaj na ovo podneblje, smatra se da je važno biti kulturan, uvek 'držati nivo'. Naravno da među Vojvođanima ima temperamentnih i brzih ljudi, međutim, svoje nezadovoljstvo najčešće pokazuju na mirniji način nego recimo, južnjaci. Zbog svoje suzdržanosti, Vojvođane često smatraju hladnim i konzervativnim. Kada na to dodamo usporenost, nedostatak inicijative i kašnjenje koje je uobičajeno, jasno je zašto su Novosađani 'Lale kojima je sve ravno do Kosova'. Oni imaju mogućnosti za to pošto je život u ravnici mnogo manje surov i zahtevan od života u planinskim predelima", objašnjava etnolog.
Za razliku od njih, ljudi iz Čačka, Jagodine i Kragujevca važe za brze, impulsivne, srčane i "veseljake".
"U Čačku, Jagodini, Kragujevcu žive uglavnom Srbi, bez mnogo drugih etničkih grupa. Postoji veliki broj radničkih porodica, patrijahalni sistem je jak, veliki broj ljudi se bavi poljoprivredom koja u ovom delu Srbije cveta. Sve to utiče na karakter ljudi. Zato Šumadinci važe za tradicionalne Srbe koji proizvode rakiju, koji imaju veselu narav, ljubav prema muzici i slavljima. Zbog bavljenja poljoprivredom navikli su na rad, mnogi od njih su vredni, radni i ne luksuziraju se. To naravno nije pravilo i ne važi za sve poreklom iz Šumadije. Često se situacija preokrene za samo jednu ili dve generacije koje deo života provedu u Beogradu ili inostranstvu, nakon čega poprimaju nove crte karaktera", kaže Sonja Savić za MONDO.
Za Južnjake se kaže da imaju vrelu krv, da su pričljivi, lako planu, ali umeju da budu vešti u pregovorima i manipulacijama.
"Prema podacima iz knjiga i beležaka o ljudima sa juga Srbije, južnjaci se često opisuju kao emotivni, 'prgavi', lako se naljute, ali brzo i zaborave. Pričaju brzo, imaju specifičan govor po kome se međusobno prepoznaju. Iako su prema njima stvorene mnoge predrasude, najčešće vole svoj kraj i 'ne daju na sebe'. Kada se uzme u obzir materijalna situacija koja u tom kraju nikada nije bila na zavidnom nivou, jasno je zbog čega se mnogi snalaze, trguju, štede i koriste šarm za trgovačke sposobnosti. Tamo se novac zarađuje sa većom mukom nego u ostataku Srbije zbog čega ga više čuvaju, što neki nepravededno opsuju kao škrtost. Prema nekim izvorima, narod iz Vranja i Pirota se opisivao kao inertan i nepreduzimljiv, ali naravno, takva generalizacija ne treba da se uzme u obzir", objašnjava ona.
BEOGRAĐANI AROGANTNI, ZAPADNJACI PREGLASNI?
Prve asocijacije na današnji mentalitet Beograđana je da su brzi, nervozni, užurbani, neemotivni i hladni, dodaje ona.
"Sve to je posledica ubrzanog života, saobraćajne gužve i načina života. Svakog dana se susreću sa velikim brojem ljudi i ne mogu da se uživljavaju u sva nova poznanstva tokom dana. U Beogradu se nalazi veliki broj ljudi sa raznih strana, zbog čega uvek moraju da budu oprezni, pa zbog toga takođe mogu da izgledaju nadmeno. Ipak, sve to su epiteti koji se Beograđanima lepe tek odnedavno. Prema starim knjigama i predavanjima, Beograđani su često bili učeni i školovani ljudi koji su važili za patriote i stručnjake u svojim oblastima, sa epitetima kao što su 'gospodstven, prijatan, kulturan, predusetljiv'. Budući da je u pitanju prestonica sa velikim brojem ljudi i doseljenika, stanovnike ovog grada uvek je najteže opisati i naći im zajedničku osobinu", kaže naša sagovornica.
Istok Srbije karakteriše blizina Rumunske granice i mešavina različitih naroda. Često zbog toga ljudi iz Istočne Srbe ostalima deluju mistično, naročito kada se uzme u obzir njihova tradicija, kaže etnolog.
"To su ljudi koji važe za direktne, ali nenametljive. Nisu otvoreni kao stanovnici zapadne Srbije, ali se u istorijskim knjigama opisuju kao fini, ćutljivi, neproblematični. S druge strane, asocijacije za zapadnu Srbiju su glasni, visoki i snažni ljudi. To je često zbog toga što imaju crnogorsko ili hercegovačko poreklo. Osobine koje su etnolozi često otkivali u ovom delu Srbije jesu druželjubivost, ponositost, srdačnost, ali takođe i nemarnost, preosetljivost, sujetnost. Koliko je istine u tome, teško je odrediti. Za sada, etnopsihologiju treba shvatiti samo kao smernicu, ali nikako kao definiciju i generalni opis bilo kog naroda".
