Prilikom grejanja kuće ili stana često pravimo greške koje dovode do velikog rasipanja toplote i energije, a time i do nepotrebno visokih računa. Toplota nije samo ljudska potreba, već i jedan od važnih preduslova za dobro opšte stanje organizma. A da bi se razvila toplota, neophodan je funkcionalan sistem za grejanje koji zagreva kuću do željene, ugodne temperature. Međutim, tokom procesa grejanja često pravimo greške koje vode do rasipanja toplote i energije, time i do nepotrebno visokih računa, iako je te greške veoma lako izbeći. Ako razmišljate o kupovini novog sistema za grejanje koji će biti ekonomičniji i efikasniji od onog koje trenutno koristite, ove greške obavezno izbegavajte jer skupo koštaju i teško se ispravljaju.
Visoka temperatura u prostorijama - Stručnjaci kažu da u spavaćoj sobi i kuhinji temperatura ne mora biti iznad 20°C. U kuhinji je dovoljno podesiti temperaturu i na 18 stepeni, ukoliko rade i drugi uređaji koji otpuštaju toplotu, poput šporeta. Nešto toplije je potrebno da bude u dečijoj i radnoj sobi. Takođe, kupatilo ne sme biti hladno je postoji opasnost od brzog razvijanja buđi, a preporučena temperatura za ovu prostoriju je 23 do 24°C. Tako recimo u periodu dogrejavanja ukoliko na klimi smanjite temperaturu za samo jedan stepen možete da ušedite do tri odsto električne energije.
Potpuno isključivanje grejanja - Jedna od najčešćih grešaka kada je reč o grejanju je kompletno isključivanje sistema za grejanje kada se napušta kuća. U zavisnosti od spoljašnje temperature i dužine odsustva, ne samo što se sistem i nameštaj hlade, već i zidovi objekta. Kako bi vlasnici vratili željenu temperaturu u prostorijama, potrebno je više energije da sistem to nadoknadi nego što bi bilo utrošeno za održanjanje temperature tokom odsustva.
Kratko zagrevanje - Optimalna temperatura u kupatilu je 23°C, međutim, nije retkost da se kupatilo uopšte ne greje, već se grejanje uključi samo pre korišćenja kupatila. Iako se vazduh čak i nakon kratkog zagrevanja dovede do prijatne temperature, zidovi kupatila ostaju hladni i pružaju idealnu podlogu za razvijanje buđi, što na kraju proizvodi veću štetu za vlasnika.
Grejanje drugih prostorija - Rizik od pojave buđi postoji i u drugim prostorijama koje se zagrevaju “kroz vrata”. Najčešće je slučaj da se greje samo zona u kojoj se boravi, a vrata spojenih prostorija se drže otvorenim i zagrevaju na taj način. Topao vazduh koji izlazi iz zagrejanih prostorija sardži veliku količinu vlage, a to prouzrokuje formiranje buđi u prostorijama koje se greju na pasivan način. Ako želite efikasan sistem za grejanje sa kojima se neće dešavati ovi problemi, obavezno razmotrite sledeća tri rešenja: Grejanje na toplotne pumpe;grejanje na gas i grejanje na drva.
Zaklanjanje radijatora - Ovo je greška koju radi ogroman broj Srba. Usled nedostatka prostora, nameštaj se često postavlja ispred radijatora, a dešava se i da su zavese previše dugačke i prekrivaju polovinu, pa čak i ceo radijator. To uzrokuje neravnomerno širenje toplote i vodi ka nepotrebno visokim troškovima grejanja. Prema istraživanju Udruženja stanara u Nemačkoj, ukoliko se radni sto približi na par cenitmetara od radijatora, takvo zaklanjanje može da poveća troškove grejanja za čak 15 posto.
Sušenje veša na radijatoru - Još jedna navika koju svi radimo. Iako deluje nelogično, radijatori nisu pogodni za sušenje mokrog veša. Snaga zagrevanja se znatno smanjuje, a dodatnu nepovoljnost čini isparenje vlage zbog koje se razvija buđ.
Provetravanje prostorije - Ispravno zagrevanje prostorije zahteva i ispravnu ventilaciju. U prostorijama novih, energetski efikasnih ili renoviranih zgrada, više ništa ne funkcioniše ručno. Međutim, u većini postojećih zgrada nužno je manuelno obezbediti dotok svežeg vazduha. Najčešća greška koja se čini pri provetravanju prostorije je držanje prozora konstantno otškrinutim. Na taj način hladan vazduh hladi celu prostoriju i vlaga ulazi u zidove. Mnogo je efikasnije otvoriti širom prozore na deset minuta i dozvoliti da topao vazduh i vlaga izađu, jer se u tom slučaju zidovi i nameštaj hlade samo delimično i nije potrebno dogrevati prostoriju.
Vazduh u cevima - Sistem za grejanje je zatvoren sistem, u kojem ne bi trebalo da se nalazi vazduh. Međutim, to se ne može u potpunosti sprečiti, pa se iz sistema mora redovno ispustiti vazduh. Bez tih mera, zagrejana voda se ne može ravnomerno rasporediti, a kao rezultat toga temperatura u prostorijama bude neujednačena. Uz par spretnih ruku, ventiliranje sistema na pravilan način može se izvesti vrlo brzo.
Preveliko zagrevanje - Stari sistemi za grejanje uglavnom nemaju senzor spoljašnje temperature za regulisanje, zbog čega rasipaju energiju jer često zagrevaju prostoriju više nego što je zapravo potrebno. U ovom slučaju korisnici manuelno i po osećaju pojačavaju i smanjuju zagrevanje, što dovodi do velikih gubitaka energije jer podešavanje željene temperature traje duže i mnogo je nepreciznije nego uz pomoć spoljnog senzora, a to neminovno dovodi do gubitaka energije.
Zastarela tehnologija - Sistemi koji su u upotrebi duže od 20 godina mnogo su manje efikasni od novih sistema za grejanje. Ovo se odnosi i na termostate, koji najčešće nisu menjani. Nov termostat koji se povezuje sa internetom, može se veoma lako instalirati i već od starta obezbediti ugodno korišćenje - na primer, podešavanje temperature čak i ako je korisnik na putu, ukoliko ima dostupnu internet mrežu. Ako se ispravno koristi, termostat može da umanji troškove grejanja iz razloga koji su opisani u prethodnim stavkama.
(MONDO)