Danas je Aranđelovdan, jedna od najvećih slava u Srbiji. Među najvećima su Sveti Nikola (19. decembar), Sveti Jovan (21. januar), Đurđevdan (6. maj),... Ono što mnoge zaposlene muči jeste šta da rade ukoliko im se dogodi da njihova slava "pada" za vikend?
Prema članu Zakona o državnim i drugim praznicima u Republici Srbiji, slava se obeležava tog dana kada jeste. Zaposleni nema prava da "prenese" odsustvo na prvi neradni radni dan, piše portal "Paragraf". Jedino državni praznici mogu da se prenose na prvi neradni radni dan u slučaju da jedan od datuma kada se praznik praznuje pada u subotu ili nedelju, a verski praznici iz člana 4. Zakona ne potpadaju pod to pravilo.
Treba istaći da pripadnici drugih verskih zajednica koji prema svojoj veroispovesti proslavljaju slavu, nemaju pravo na odsustvo po tom osnovu, jer je ovo pravo Zakonom garantovano samo zaposlenima pravoslavne veroispovesti. Važno je znati i to da se pravo na odsustvo u dane praznika pretpostavlja u privredi, a dužnost rada u dane praznika poslodavac utvrđuje odlukom o rasporedu radnog vremena.
Poslodavac je, kako stoji u zakonu, dužan da o promeni rasporeda zaposlene obavesti najmanje pet dana unapred (osim u slučaju uvođenja prekovremenog rada), a samo izuzetno, u slučaju potrebe posla usled nastupanja nepredviđenih okolnosti, može obestiti o promeni u kraćem roku od pet dana, ali ne kraćem od 48 časova unapred.
Na kraju, da ponovimo, odgovor na pitanje da li zaposleni mogu da "prenesu" odsustvo zbog slave koja pada za vikend na prvi radni dan u narednoj nedelji je da ne mogu to da urade jer se slava obeležava taj dan kada jeste. Izuzetak je slučaj sa državnim praznicima poput Prvog maja.
"Prema članu 1a Zakona o državnim i drugim praznicima u Republici Srbiji (‘Sl. glasnik RS‘, br. 43/2001, 101/2007 i 92/2011), Praznik rada proslavlja se 1. i 2. maja, a prema članu 3a ovog zakona - ako jedan od datuma kada se praznuju državni praznici Republike Srbije padne u nedelju - ne radi se prvog narednog radnog dana", stoji u zakonu.
(MONDO/Paragraf)