Broj grla na farmama u Evropskoj uniji sve je manji i retke su države čiji uzgajivači zbog inflacije i rasta cena stočne hrane nisu smanjili proizvodnju. Sa istim problemima suočavaju se i domaći uzgajivači, a nedostatak sirovine na tržištu već su osetili mali i srednji proizvođači mesa i prerađevina. Čak i Nemačka najavljuje neizvesnosti na tržištu.
Udruženje mesne industrije saopštilo je da se u narednim mesecima ne mogu očekivati uobičajene količine na tržištu. Evropska organizacija za stočnu hranu (EAFC) objavila je da se ove godine, na nivou unije, u svinjarstvu očekuje za oko pet odsto manja tražnja za krmnim smešama nego prošle godine. Biće još znatnih poskupljenja mesa.
"Hoće li to biti 20, 30 ili 40 odsto, trenutno ne znamo", rekli su u tom udruženju i dodali da proizvođači uglavnom do sada nisu teret poskupljenja prebacivali na kupce.
Uz dogovor s trgovcima cena je porasla za oko 10 odsto, a sada se spekuliše da bi rast cena mogao da bude oko evro po kilogramu. Srbija iz Nemačke godinama uvozi značajne količine za industriju, a Nenad Budimović, sekretar Udruženja za stočarstvo Privredne komore Srbije (PKS), izjavio je da bi nove prilike trebalo da iskoristimo za podizanje sopstvene proizvodnje.
"Za početak, da zadovoljimo domaće potrebe i da tu šansu ne bi trebalo da propustimo. Nama je potrebno oko pet miliona svinja, a imamo ih nešto više od dva miliona. U ovoj godini smo do sada uvezli oko 30.000 tona svinjskog mesa, što je gotovo dvostruko više nego prošle godine. Trebalo bi da se uspostave pravila koja bi omogućila konstantnost proizvodnje koja već godinama opada", istakao je on.
Poslednjih dana cena prasećeg mesa u Srbiji gotovo je udvostručena u odnosu na prethodnu godinu. Kao razlog se navode manja ponuda, visoka cena hrane za životinje i relativno niska početkom 2021. godine. Agrarni analitičar Čedomir Keco kaže da za plasman svežeg svinjskog mesa u Evropskoj uniji, što se tiče propisa, mi nemamo nijedno ograničenje.
"Kada je reč o proizvodnim kapaciteta, nismo spremni za taj posao sigurno u naredne dve godine", istakao je on.
Na pitanje koliko je realno da je i ovo i tada ostvarivo, naš sagovornik napominje da je moguće ukoliko se napravi interventni program oporavka svinjarstva u Srbiji.
"To je izvodljivo ukoliko se reši. problem ograničenog uvoza mesa lošijeg kvaliteta iz EU. I ako se nauka uključi u povećanje broja priplodnih grla krmača. Nije logično da naši naučnici rade u inostranstvu, a da se njihovo znanje ne koristi ovde kako bi se napravio iskorak u svinjarstvu", ističe Keco.
Prema podacima EAFC, kada je reč o smanjenju stada, trenutno je najkritičnije u Belgiji. Tamo je broj grla 11 odsto manji, slede Danska s devet, Portugalija za 8,4. U Nemačkoj je zabeležen pad svinja za osam odsto, a u Češkoj za 7,4 procenta.
(MONDO/Politika)