Jovan Stanisavljević poznat i kao Jovo Čaruga bio je, kako neki tvrde, najpoznatiji razbojnik nekadašnje Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca. Malo je poznato ime policajca koji mu je stavio lisice na ruke, odbio mito 30 puta veći od njegove plate da ga pusti, a za taj posao bio nagrađen sa 10.000 dinara iz 1925. godine, od kojih je potom sazidao skromnu kuću u kojoj je doživeo duboku starost.
U pitanju je policijski narednik Jagoš Perović, koji je davne 1990. tada u svojoj 94. godini dao intervju TV Novostima u kome je opisao kako je došlo do hapšenja Čaruge.
"Čaruga je bio lukav i jako oprezan. Najčešće se predstavljao kao vojni referent koji za vojsku nabavlja meso i druge namrnice, tako da sam neretko i ja sa njim sedeo po krčmama, jeo i pio, a da ni sanjao nisam ko je to zaista. Tek kada sam ga uhapsio shvatio sam da sam ga poznavao od ranije i prisetio sam se da je bilo trenutaka kada smo se svi šalili plašeći jedni druge: 'A, šta ako sad dođe Čaruga'?", prčao je Perović tada.
Veliko je pitanje da li bi ovaj razbojnik, koji je ubio dva žandara i jedan bračni par, ikada bio uhvaćen da njegovo pismo upućeno vernoj ljubavnici Mandi poštar greškom nije uručio jednoj drugoj Mandi. Ova ga je, videvši da nije za nju, dala žandarmerijskom podnaredniku Mitru Miroviću, koji je odmah shvatio da je pismo napisao lično Čaruga.
"Pošto su tada nadležnosti policije i žandarmerije bile strogo podeljene, Mirović je došao u policiju i tražio dva policajca da uhapse Jovu Stanisavljevića. Odredili su Luku Marcikića i mene. Opkolili smo Mandinu kuću tako što smo se rasporedili ispod prozora i na zadnja vrata, a ja sam ušao u kuću. Kada sam otvorio vrata video sam Čarugu kako spava pijan na podu pored kreveta. Iz džepa mu je virio pištolj, pa sam se prikrao i lagano ga izvadio. On se tada probudio, pa sam viknuo Mirovića i ostale da uđu, da mi pomognu da mu stavim 'mačke' na ruke. On, međutim, ništa nije hteo da prizna i predstavio se kao Nikola Krmpotić. Krenuli smo putem i slučajno sreli njegovog brata od strica, koji je, kada ga je ugledao, uzviknuo: 'Brate Jovo, pa zar tako vezanog da te vode!?", opisao je ceo događaj Perović.
I tako ga je nehotice odao njegov rođak. Da nije bilo tog slučajnog susreta, verovatno bi Jovo bio oslobođen zbog nedostatka dokaza.
"Kada smo ga uhapsili, a bilo nas je četvorica Čaruga je kod sebe imao 63 hiljade dinara. Odmah nam je ponudio sve pare samo da ga oslobodimo. Nismo pristali iako je tada obični žandar imao platu dve, a ja, kao narednik policije, dve i po hiljade dinara. Kasnije smo kao nagradu, svi dobili po 10 hiljada dinara. Od tih para tada sam sazidao ovu kuću... Čarugu smo oterali u Osijek, u zatvor, gde mu je posle suđeno, a ja sam bio jedan od svedoka. Prisustvovao sam i vešanju. U to vreme za celu Jugoslaviju postao je jedan dželat i to iz Sarajeva. Na dan smaknuća došao je u Osijek, navukao nove crne rukavice, popeo Čarugu na stolicu, stavio mu omču oko vrata, izmakao mu stolicu i povukao ga za noge kako bi mu odmah pukla vratna žila. Skinuo je, zatim rukavice, bacio ih na zemlju i mrtvom Jovi poručio: 'Nisam ti ja brate ništa kriv, kriva ti je država'. Okrenuo se i otišao. Sahranjen je na starom osiječkom groblju. Na njegovom grobu stalno je neko sadio cveće, ali niko nikada nije video ko", ispričao je Perović.
(MONDO)