Okružni zatvor u Beogradu, poznatiji po svom prvobitnom nazivu CZ, smatra se najvećom pritvorenicom u Evropi. Ima kapacitet da primi 900 lica, od čega 850 pritvorenih i 50 osuđenih. Tamo se nalaze i optuženi pripadnici Belivukove grupe, koji se terete za sedam ubistava, nošenje i držanje oružja, trgovinu drogom, otmicu i silovanje. Jordan Antonić, nekadašnji komandir straže u Okružnom zatvoru ispričao je koji zakoni vladaju unutar zatvora.
"Prvi ulazak je samica, pet meseci šest, zavisi od dela gde ima od 10 do 15 na istrazi. Kada se istraga završava šalje se na sudsko odeljenje, kada se završi sudski proces šalje se na izvršno odeljenje gde ima svaka soba po 20 pritvorenih lica. Ima tu svakakvog soja ljudi", započeo je, pa podvukao razliku u tretmanu ozbiljnih kriminalnih vođa:
"Poznati kriminalci kao što je Ljubo, Arkan, Giška, i mnogi poznati, prilikom hapšenja i dovođenja u zatvor, određuju njihova pravila. Znači pored naših pravila, oni postavljaju svoja ulična pravila. Kad se brava zaključa važe njihova pravila. Uglavnom su ubice sobne starešine. Sitni kriminalci slušaju njih i sva njihova naređenja. Zna se ko pere, ko čisti, neće ni da čitaju knjigu, nego im ti sitni kriminalci čitaju, a oni slušaju i to šta god im kažu, da li treba nekog da iseku, da podignu pobunu, sve", rekao je.
Podelio je jednu priču o hijerarhijskoj bahatosti prema inteligenciji. "Jedan akademik bio je sa kriminalcem u ćeliji i tog kriminalca je mnogo nerviralo što je taj čovek svako jutro prao zube. Naterao ga je da opere čučavac četkicom za zube, a nakon toga da opere zube. Kaže mi čovek, posle toga, da je stalno povraćao, kada god vidi četkicu za zube", rekao je.
Iz CZ-a je nemoguće pobeći, ističe Antonović. "Zgrada je tako projektovana u krug i stražari su tako postavljeni da je to apsolutno nemoguće", rekao je. Dolaskom Miloševića zatvorska pravila su promenjena. Dovitljivost kriminalaca da dobave oružje, dodatno otežava starešinama da red održavaju. "Postoji takozvana fer tuča unutar sobe. Do 80-ih godina nije smela muva da se čuje. Od 6-2 nije smeo niko da legne ni da sedne na krevet bez dozvole stražara. Uvek moraju da budu pripremljeni, niko ne sme u krevet. Kad čuju ključ, skaču i prvi koji je na čelu taj je sobni starešina i taj je najopasniji. Ne sme da te gleda, ruke pozadi vrh brade da udari u grudi i dok ga ne pitaš ne sme da diže pogled. E tako je to bilo sve do dolaska Miloševića, posle je to postalo obdanište, dolaskom Dafine. Ona je digla onu inflaciju, pokupila pare, i tad je počela zatvorska beda, za nas radnike. Mi smo se hranili sa osuđenicima. Tri marke nam je bila plata. I mi smo jeli sa njima zajedno", rekao je pa ispričao šta se desilo kada je Giška došao u zatvor.
"On je bio takav neverovatno fin i pristojan čovek. Njemu nije bilo mesto u CZ. On je sve poštovao. Jedan naš kolega se okumio sa Giškom. Srodiš se u tako dugom periodu. Ne razumete to. Ima ljudi koji nemaju ništa, niko im ne dolazi u posetu, nema za cigaretu", rekao je.
(MONDO/Kurir)