Nikotin neosporno izaziva značajan rizik od zavisnosti, međutim, akutni efekti na klasične faktore rizika za kardiovaskularne bolesti, kao što je krvni pritisak, veći su usled konzumacije kofeina, nego nikotina, rekao je Fredrik Nyström, profesor interne medicine na Univerzitetu Linköping u Švedskoj, na XXI Internacionalnom Kongresu kliničke kardiologije i srčane insuficijencije, CardioS 2023, održanom u Beogradu.
Professor Nyström je na kongresu predstavio ispitivanje u kome su prikazani efekti nikotina i kofeina nakon konzumiranja obilnog obroka. Kod korišćenja nikotina (kroz konzumaciju nikotinskih vrećica) krvni pritisak je porastao za oko 3 mmHg, nivo kortizola, tzv. hormona stresa, se povećao dok je potrošnja energije ostala nepromenjena u poređenju sa placebo testom (bez nikotina). Povećanje krvnog pritiska unosom nikotina bilo je manje nego što je zabeleženo unosom kofeina kod zdravih osoba.
Zanimljivo je da povećanje kortizola (hormona stresa) može da aktivira mehanizam za povećanu pažnju i fokus, što je klinički dobro poznat kratkoročni efekat ovog hormona. Takođe, kratkoročno povećanje kortizola kod osoba koje su konzumirale nikotin bilo je mnogo manje u poređenju sa snažnom fizičkom aktivnošću, pokazuju ispitivanja. Dodatno, kako profesor kaže, primećen je efekat nikotina na smanjenje telesne težine, smanjenjem apetita, kao i povećanu potrošnju energije.
U zaključku, profesor Nyström je naglasio da je važno napraviti razliku između opasnosti od pušenja duvana i konzumiranja nikotina bez dima i sagorevanja.