Bojan Radovanović (35) iz Užica tokom pandemije korona virusa dobrovoljno se prijavio da volontira u užičkoj bolnici, bez obzira na opasnosti kojima je u tom trenutku izložio svoj život. Bio je raspoređen na tehničkoj službi Medicinski gasovi, nosio je bolesnike, boce sa kiseonikom, održavao postrojenja, obilazio cisterne.
Radio je u tri smene, a zbog svoje humanosti, danas ga veliki broj Užičana prepoznaje na ulici:
"Davali smo sto posto sebe, i pored svih obaveza koje smo imali, sa svakim novim talasom korone imali smo devetnaest odeljenja koja su bila pretvorena u kovid odeljenja u celoj bolnici u kojima su bili zaraženi i plus kasarna u kojoj se nalazio 148 ljudi. Mi smo ih obilazili. Dosta sugradjana nam je zahvalno sto smo ih živote spasili, ali isto tako ima i ona ružna strana kada smo preminule iznosili, a dešavalo se nekada samo u prvoj smeni da 30 ljudi izgubi živote, to je bilo katastrofa zbog čega sam kasnije imao i košmare", započinje priču Bojan za RINU.
Nakon pandemije kovida, Bojan je radio najteže fizičke poslove, pa je omalterisao pola ortopedije i celo infektivno odeljenje. Svi su za njega imali samo pohvalne reči, od načelnika, preko poslovođa do direktora službi. Nadao se da će zahvaljujući svom poštenom radu konačno dobiti stalno zaposlenje i tako pomoći ocu koji je poluinvalid, ali i doprineti kućnom budžetu jer njih dvojica žive sami i to od minimalne penzije. Međutim, ovaj mladić doživeo je neprijatno iznenađenje, jer nakon što se sve stišalo za njega posla nije bilo.
"Bio sam spreman kao volonter da određeno vreme radim i bez plate, medjutim oni su mene zaposlili odmah. Medjutim, kao neugovoreni radnik prvih šest meseci nisam primio kovid dodatak koji je redovno isplaćivan svima, na moje pitanje mogu li i ja dobiti, rekli su mi tek posle tri meseca. Nakon tog perioda ponovo sam pitao, rekli su mora proći šest meseci, ispostavilo se da nije tako, jer nikada ga dobio nisam. Dobio sam jedino tu Karticu pogodnosti "Naš heroj", koju izdaje Vlada RS, imao sam prednost pri kupovini u marketima kao i u ostalim ustanovama, medjutim ova kartica u Užicu ne važi", dadaje Užičanin.
Njegovi ugovori o radu produžavali su se sa tri na šest meseci, ali od konačnog zaposlenja na kraju nije bilo ništa. Sve je ostalo samo na obećanju.
"Posle godinu dana rada, obećavali su mi da posle tog ugovora stiže odobrenje i da ću dobiti za stalno. Medjutim, prošle godine u aprilu mesecu stiglo je prvo odobrenje iz Beograda, tada je primljeno preko 40 ljudi, dok su meni rekli da sam prvi na listi. Niko me zvao nije, a ni zaposlio. Za mene nije bilo mesta. Zato sam sada u veoma teškoj situaciji, živim sa bolesnim ocem sa 10.000 dinara mesečno. Njemu treba za lekove, pa se dešava da nekad jedem samo jednom dnevno jer ne može taj novac sve rupe da zakrpi", sa tugom u glasu kaže Bojan.
Zbog beznadežne situacije u kojoj se našao, Bojan je odlučio na kraju da se obrati medijima. Kako kaže, ukoliko ga ne budu čuli oni koji mu mogu pomoći, štrajkovaće glađu ispred Vlade RS, kako bi konačno dobio zasluženu pravdu.
(Mondo/Rina)