Otac jedne devojčice iz OŠ "Vladislav Ribnikar" napisao je pesmu povodom masakra pod nazivom "Dva sprata iznad".
Pre mesec dana, 3. maja, desio se masakr u OŠ "Vladislav Ribnikar" na Vračaru. Otac jedne devojčice koja u ovoj školi ide u sedmi razred svoje misli i emocije iskazao je kroz pesmu "Dva sprata iznad", koju prenosimo u celosti.
Dva sprata iznad
"Dva sprata iznad gubilišta, one su urlale.
I smejale se.
Pa opet urlale.
Borile se protiv pijeteta. Protiv etike. Protiv Boga.
Neke ledene, većina manična.
Uronjene u zajednički pakleni oblak mržnje prema žrtvama. Prema malim dušama koje su otišle na onaj svet, a koje od njih traže da promene svoje navike.
Umesto ležerne šetnje jednom ulicom, moraće drugom ulicom.
Umesto jednog imena, moraće da izgovaraju drugo.
Umesto "elitnog mesta", usudom tragedije u kojoj su neki drugi ljudi izgubili decu, sina, brata, ujaka… sad je to "njihovo mesto" najgore, najtragičnije, najnotornije u zemlji. To ih čini besnim. Zverski.
Satima, kao u groznici hranjenja divljih životinja, one su govorile.
Urlale.
Uglas.
Na svakoga.
A kad su se umorile od groznice hranjenja, skovale su zao plan.
Tek tada, kao zveri čija se krzna puše u svežoj noći posle orgijaške potere celog čopora za plenom, krvavih očiju, ali zadovoljne sobom, sišle su dva sprata i izašle pored crno-belih ikona još nekanonizovanih svetitelja.
Sutra je novi dan. One imaju "pravo na život".
U istoj ulici. Sa istim imenom.
Na osušenoj krvi mrtvih.“
Autor je A. F. otac sedmakinje koja je preživela masakr u "Ribnikaru", naučni savetnik u Institutu za filozofiju i društvenu teoriju Univerziteta u Beogradu.
(MONDO/Nova rs)