Svakodnevno se može čuti da mladi trbuhom za kruhom odlaze iz sela u veće gradove, ali rođena Beograđanka, Marija Jorović, prkosi ovoj statistici jer se pre više od deset godina odlučila da voždovački asfalt zameni prostranim dragačaveskim livadama u selu Živica i nije se pokajala.
"Moja majka je iz Dragačeva i verovatno me je neka sila vukla korenima. Ovde sam se udala, rodila dvoje dece i živim kao svi ostali meštani. Dan mi protiče u poslu na imanju i u kući, imamo malinjake, a članovi porodice su glavna radna snaga tokom berbe. Ovde sam se potpuno pronašla, imam svoj mir i svesna sam da u Beogradu nikad ne bih ovako živela. Tamo bi bila konstantna jurnjava za poslom i decom i život bi samo prolazio pored nas, ovako ga provodimo dišući punim plućima", izjavila je Marija.
Ipak, iako se sada nikad ne bi vratila na gradski beton, suprug Saša dugo je Mariju ubeđivao da se preseli u dragačevsko selo. "Pet godina zabavljanja proveo sam govoreći kako je na selu mirnije, lepše i da ima dovoljno mogućnosti. Kolebala se mnogo, a onda je posle rekla da joj je žao što se ranije nije odlučila za taj potez. Ja joj pomažem koliko je mojoj moći, a najvažnije za život, i u selu i u gradu su sloga i razumevanje, a toga kod nas ne manjka", rekao je Saša.
Marija je, međutim, i u selu Živica razvila svoj preduzetnički duh. Kulinarstvo je dugo bio njen hobi, a onda je odlučila da ga pretvori u uspešan biznis. Po narudžbini pravi domaće pite, projare i kifle u kojima je jedan poseban sastojak. "Koristim brašno sa vodenice potočare, jer je ono presudno da testo bude izuzetno ukusno i rastresito. Svi ostali sastojci su domaći, jaja, sir i kajmak, a većina toga je proizvedena upravo u našem domaćinstvu. Prvo sam sve to pravila samo za nas i prijatelje, a kasnije se glas pročuo i krenule su narudžbe", priča ova domaćica.
Iako Beograđanka, Marija sa ponosom ističe da je ona sada samo Dragačevka i pokazuje da života ima i 150 kilometara zapadno od glavnog grada.
BONUS VIDEO:
(MONDO/Rina