Od 1. januara 2025. godine, izveštaji lekara u tradicionalnom papirnom formatu postaće stvar prošlosti, ustupajući mesto efikasnijem, sigurnijem i savremenom digitalnom dokumentu, Ekartonu.
"U poslednjih par meseci i godina sve se radi u elektronskoj formi, što je za nas veoma olakšavajuća okolnost, dok pacijenti za sada još uvek dobijaju izveštaje u papirnoj formi", kaže doktorka Meri Kulić, specijalista opšte medicine.
Sagovornica dodaje da zbog povećanja broja pacijenata ne mogu svi biti zakazani u elektronskoj formi, ali da postoji mogućnost da se pacijenti ubace u elektronske čekaonice. "U elektonskoj formi to ne može da se zakaže, ali pacijenti mogu da se ubace u elektronsku čekaonicu bez termina. Tako da se trudimo da minimalno vraćamo pacijente, ali zimski je period, u porastu su akutne respiratorne infekcije, tako da su čekaonice uglavnom pune. Predviđeno vreme za pregled pacijenata je oko 15-20 minuta", dodaje doktorka.
Pacijenti često izražavaju zabrinutost zbog percepcije da lekari tokom pregleda često fokusiraju pažnju na kompjuterske ekrane. Doktorka Meri, objašnjava razloge ovog pristupa. "Vođenje medicinske dokumentacije je sastavni deo u zdravstvu i to je zakonom regulisana stvar. Tako da je to neminovnost i nikako ne može ni da se menja u budućem periodu. Elektronski sistem rada u zdravstvu je znatno olakšao rad lekarima i ubrzao ih", dodaje.
Doktorka je objasnila i šta znači integrisanje zdravstvenih ustanova u Republički integrisani informacioni sistem (RIZIS). "To podrazumeva jednu transparentnost u pristupu vođenju podataka i jednu kompaktnost u vođenju celokupne medicinske dokumentacije. Ubeđena sam da će to biti jedan korak napred i unapređenje zdravstvene zaštite našeg stanovništva. To može da bude samo dobro", zaključila je dr Meri Kulić u emisiji "Uranak" na televiziji K1.
Pomoćnik ministra u sektoru za digitalizaciju u zdravstvu Đuro Radović detaljno je objasnio značenje Ekartona i ko će u budućnosti moći da mu pristupi. "Ministarstvo zdravlja je pre mesec dana donelo novi zakon iz oblasti zdravstvene dokumentacije i evidencijama oblasti zdravstva, kojima se reguliše digitalizacija u zdravstvu, svi digitalni propisi.
Sam zakon prepoznaje RIZIS koji je dosta širi od ranijeg IZIS-a, odnosno integrisanog zdravstvenog informacionog sistema. U tom Republičkom informacionom sistemu sada imamo sve registre koje vodi ministarstvo zdravlja i lokalne informacione sisteme lokalnih ustanova", objasnio je.
Ekarton je centralna komponenta koja povezuje sve te zdravstvene informacione sisteme i skuplja podatke na jedno mesto. "To je vremenska linija svakog medicinskog događaja koji je vezan za pacijenta i svi će moći svom Ekartonu da pristupe preko portala Euprave", kaže Radović.
Sagovornik je objasnio i ko će od lekara imati uvid u Ekarton. "Uvid u Ekarton će imati samo izabrani lekar, koji ima saglasnost da pristupi podacima pacijenta. Svaki drugi lekar će tu dozvolu dobijati na osnovu uputa. Samim uputom određenog lekara kod koga je poslat pacijent će se i Ekarton otključavati", kazao je.
Radović naglašava da će ova vrsta digitalizacije značajno olakšati posao lekarima u budućnosti. "Lekarima taj deo ne bi trebalo da otežava posao, jer je to strana koja obezbeđuje viši nivo sigurnosti i bezbednosti pacijenta. Biće objedinjeni svi pregledi, Privatnici neće moći za sada da izdaju recepte, jer to regulišu drugi zakoni, ali u skorijoj budućnosti pretpostavljam da će izjednačiti i to", naveo je.
Radović je objasnio šta se sve olakšava pomoću Ekartona. "Ovim se prvenstveno dobija kvalitetnija zdravstvena usluga, s obzirom da imate objedinjene podatke, koje svaki lekar dobija uvidom u Ekarton. Može da se vidi kompletna istorija medicinskih događaja pacijenta. Neće postojati više opcija da pacijent izgubi ili zaboravi neki papir, kao i da prećuti neki medicinski problem ako je imao.
Takođe, važno je napomenuti da imamo jako važan aspekt zbrinjavanja hitnih stanja, gde možemo videti da li određena osoba ima alergije ili koja je krvna grupa. Kompletan pristup svim informacijama za zdravlje građana Srbije u jednom kartonu", kaže Đuro Radović.
Dodao je i gde će se čuvati podaci iz Ekartona. "Nov zakon je prepoznao ulogu Kancelarije za informacione tehnologije u kompletnoj izradi budućeg RIZISA, tako da kompletno svi podaci će biti čuvani u državnom data centru, koji je generalno u regionu jedan od najnaprednijih centara kada je u pitanju bezbednost. Sve što je nastalo u papirnom obliku će nastaviti da se čuva i arhivira u papirnom obliku. Sve što je do sada nastalo u elektronskom obliku u proteklih 15 godina koliko postoje lokalni informacioni sistemi u zdravstvenim ustanovama će biti agregirano u centralnu komponentu, odnosno Ekarton. Krajnji rok za uspostavljanje RIZISA je 1. januar 2025. godine", zaključio je Đuro Radović.
BONUS VIDEO:
(MONDO/I.V.)